“I spomenici žrtvama NATO agresije dokaz naše nesloge”

Dva različita spomenika koje su istim žrtvama NATO agresije podigle dve različite grupe i na koje se svake godine polažu venci 24. marta, još jedan su pokazatelj naše nesloge, smatra niški istoričar Nebojša Ozimić.

Ispred Banovine, na nekoliko metara udaljenosti, stoje dva obeležja podignuta istim povodom – Spomenik žrtvama sa bronzanim listom na vrhu koji je podigao SPS i Spomen-kapela koju je, u saradnji sa gradskim vlastima, podigla crkva.

Ozimić kaže da se, „nažalost“, svake godine 24. marta na Dan sećanja cveće polaže na dva, umesto na jedan spomenik.

Kažem “nažalost” jer treba da postoji jedan, a postoje dva koja su podignuta istim povodom, ali jedan je podigla partija, a drugi druga grupacija, što je dokaz naše razjedinjenosti – kaže Ozimić.

Ipak, prema njegovim rečima, dobro je što se, makar i tako, svake godine obeležava Dan sećanja na žrtve bombardovanja.

Tim Danom sećanja smo se kao država nedovoljno, ali ipak na neki način odužili. Ipak, kao istoričar, mogu da kažem da se nismo odužili u potpunosti, jer ne znamo tačan broj poginulih građana Srbije tokom NATO bombardovanja, a ne postoje precizni podaci ni za Niš – objašnjava ovaj istoričar.

Bilo je, prema njegovim rečima, istoriografskih knjiga koje su se 1999. i 2000. godine bavile temom broja žrtava i agresijom, ali je ta tema, kaže, skrajnuta u zapećak. Ozimić pretpostavlja da je to imalo veze sa politikom posle 5. oktobra, ali kaže da veruje da će se “sve vratiti u prirodni tok izvođenja podataka i sećanja na ono što nam se dogodilo”.

---

“Politika možda i zaboravlja, ali narod neće”

Politika državnog vrha, smatra Ozimić, možda i može da se zalaže za ulazak u NATO, ali narod, prema njegovom mišljenju, nikada neće zaboraviti mesece patnje.

To je bio terorizam jedne alijanse prema jednoj zemlji. To je prvo bombardovanje u Evropi posle 1945. godine. Dakle nakon 54 godine, evropske države su bombardovale evropsku državu. To je protivno svakom zdravom razumu – navodi on.

Bombardovanje Niša počelo je oglašavanjem sirena 24. marta i trajalo je do 10. juna. U tom periodu, prema evidenciji naučnog radnika i publiciste Novice Ranđelovića, na osnovu koje je izdao knjigu “Niš u ratnom plamenu” poginulo je 26 civila, teže je ranjeno njih 60, a lakše oko 200.

U Nišu su se sirene za početak ili kraj vazdušne opasnosti čule 258 puta, stanovnici su pod vazdušnom opasnošću bile puna 52 dana, dok su bombe grad razarale 29 dana i za sobom ostavile srušene mostove, škole, fabrike.

Nišlijama su u sećanju kao najtragičniji datumi ostali 7. maj, kada je nedaleko od Tvrđave i Banovine poginulo 15 i ranjeno više desetina civila, i 12. maj, kada je na Duvanište bačeno desetak kontejnera kasetnih bombi i bilo ranjeno 11 ljudi.

I taj napad doneo je žrtvu, ali godinu dana kasnije, kada je zaostalu bombu čovek slučajno aktivirao ašovom u svojoj bašti.