Iako brutalna i česta, rodno motivisana ubistva žena u Srbiji u magli

Femicid je ubistvo učinjeno iz mržnje prema ženama, iz stava muškarca da je žena njegovo vlasništvo. Istraživanje ženskih organizacija pokazuje da su ova ubistva vrlo brutalna, da ih ima više od 20 godišnje, nekada i 30, a da je samo 10 % ubica osuđeno maksimalnom kaznom.

Profesorka Nevena Petrušić koje je deo Ženskog istraživačkog centra na Dan sećanja na žene žrtve nasilja, kaže da su istraživali kako pred sudom prolaze ubice žena, na uzorku od skoro 70 slučajeva. Rezultati nisu ohrabrujući.

Svega 10 % ubica dobije maksimalnu kaznu, kod mnogih se uzimaju bolest i starost kao olakšavajuće okolnosti.

Žene najčešće stradaju kod kuće i u trenutku kada odluče da napuste nasilnika.

Reč je o ubistvima koja su izuzetno brutalna, motiv je ljubomora, osveta zbog napuštanja nasilnika. To potvrđuje rodnu dimenziju femicida, kao i da je najrizičniji trenutak kada žena odluči da napusti nasilnika. Često se klasifikuju se kao „obična“ ubistva za šta je zaprećena kazna od 15 godina, a da je bilo elemenata da budu kvalifikovana kao teška ubistva, kazna bi bila mnogo stroža – navodi Petrušićeva.

Kao i mnogo godina unazad, „pozadina“ femicida je ista – članovi porodica su znali za nasilje, institucije su znale, žrtva je dobijala otvorene pretnje smrću. Ipak, ubistvo se desilo.

Ubistva su mogla biti sprečena. Nisu ili zato što žrtve, kao ni članovi porodice, nisu ozbiljno shvatali direktne pretnje, nisu prijavljivali nasilje ili su se žrve obraćale institucijama, tražile pomoć, ali je reakcija bila ili neblagovremena ili je izostala – dodaje profesorka.

---

Ubice žena pred sudom ne prolaze isto

Femicid i dalje nije posebno krivično delo. Ipak se ide napred – pre dve godine je na inicijativu ženskih organizacija ustanovljen Dan sećanja na žrtve nasilja, a nevladine organizacije se trude da se ovaj termin ustali u svakodnevnom govoru.

Kao veliki problem profeosrka Petrušić ističe i to što je sudska praksa neujednačena, pa kazna za počinioce femicida naposletku zavisi od suda pred kojim se vodio postupak. Dela se tako klasifikuju ili kao teško ubistvo, kao ubistvo člana porodice koji je prethodno zlostavljan ili „obično“ ubistvo. Femicida nema.

Nemamo femicid kao posebno krivično delo. Treba razmišljati o tome da li ima mesta i potrebe, šta su pozitivne strane da femicid bude propisan kao posebno krivično delo. Bilo bi dobro da svi zajedno sa stručnjacima raznih profila razmislimo o tome šta se tu može činiti da krivično-pravni okvir bude bolji – zaključuje.

---

Država „ne prati“ femicid

Prema podacima iz novinskih članaka od 2010. do 2018. u Srbiji je ubijena najmanje 281 žena.

U svom istraživanju Ženski istraživački centar, Kuća rodnih znanja i politika iz Novog Sada i udruženje građanki FemPlatz iz Pančeva, žele upravo da ustanove broj i karakteristike femicida. Ovo otežava činjenica da ne postoji centralni registar femicida, pa podatke o ovim ubistvima dobijaju od mreže Žene protiv nasilja, koje se informišu iz medija.

Mnogo je femicida za ovako malu državu, a mi precizne podatke o tome nemamo – istakla je Kosana Beker iz udruženja građanki FemPlatz.

Inače, 18. maj se obeležava kao Dan sećanja na žene žrtve nasilja jer je od 16. do 18. maja 2015. godine u Srbiji ubijeno sedam žena u porodičnom i partnerskom nasilju.