Ima rešenja za zagađen vazduh, ali ovim tempom za primenu nekih mera potrebni vekovi

Za PM čestice, zbog kojih kada su im vrednosti u vazduhu velike oni sa disajnim tegobama ostaju kod kuće, brojni građani Srbije i Severne Makedonije čuli su tek poslednjih godina. Da li i vlasti dve zemlje reaguju na podatke o zagađenosti vazduha koji su za stručnjake alarmantni – Makedonci primenom mera beleže blago poboljšanje situacije, a u Srbiji je, upozoravaju, situacija drugačija.

Istraživanje koje je krajem 2019. godine objavio Globalni savez za zdravlje i zagađenje pokazuje da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti zbog zagađenja životne sredine, što se najviše odnosi na zagađenost vazduha. Lekari kažu da se ni posle dve godine kvalitet nije poboljšao što najviše utiče na decu, trudnice i ljude sa hroničnim bolestima.

Sa takvim oboljenjem, odnosno astmom, živi Nišlijka Jasmina Mitić Stojanović. Kaže da joj život dodatno otežava zagađen vazduh, a dešavalo se i da po nekoliko dana ne izađe iz kuće.

Kad je baš mnogo zagađen ja i ne izazim napolje, sprečena sam, ne luftiram prostorije jer ulazi taj vazduh koji meni smeta. Ako dođem u kontakt sa njim, počinje kašalj, pa ne može da se diše i mora da se koristi pumpica. Sve to jako otežava život, zagađen vazduh smeta zdravim ljudima, a kamoli bolesnim – kaže Jasmina.

Primetila je da je u poslednje tri godine vazduh u Nišu zagađeniji nego ranije, a ove godine kaže da je u fazi kulminacije.

To potvrđuje i pneumoftiziolog niškog Zavoda za plućne bolesti Saša Jovanović i kaže da je problem zagađenja vazduha globalan, ali da je bitno da se pokažu efekti u lokalnoj sredini što, kaže, nije slučaj sa Nišom.

U Nišu je veoma loša situacija. Problem jeste globalni, ali u sredinama kao što je naša, gde se taj problem gura pod tepih, očigledno da svake godine imamo isti problem i da će on biti sve veći i veći. Očigledno da se ništa nije uradilo na saniranju tog problema i velikih zagađivača – ističe Jovanović.

U Zavod se javlja sve veći broj mladih ljudi sa alergijskim smetnjama, pa navodi da su one svake godine sve jače i značajnije, a loš vazduh povećava rizik nastanka astme, bronhitisa ili hronične opstruktivne bolesti pluća kod dece. Vazduh je lošeg kvaliteta i u Šapcu, a lekar specijalista urgentne medicine Dejan Pavlović iz tog grada objašnjava na koji način on može da dovede do različitih oboljenja kroz širenje štetnih čestica P.M10 i P.M 2.5.

P.M10 čestice su krupnije i ostaju u gornjim delovima pluća i izazivaju lokalne promene na plućima i određene bolesti. P.M2.5 su sitnije i uspevaju da prodru duplje do tkivo pluća i dolaze do barijere do koje se vrši razmena gasova, sadržaj koje one nose može da uđe u naš krvotok i onda raznošenjem po celom telu može doći do bilo koji organ i izazviti oboljenje. Tako da posledice takvog unošenja štetnih materija iz vazduha jesu tumori različitih organa, hormonski poremećaji, imune bolesti, poremećaji nervnog sistema, bolesti digestivnog trakta, jetre, pankreasa, bolesti bubrega – kaže Pavlović.

---

„Nema apsolutne zaštite“

Zatvorena vrata i prozori i ostajanje kod kuće je način na koji se Jasmina štiti od zagađenog vazduha. Međutim, lekar Jovanović kaže da apsolutna zaštita ne postoji.

Neke apsolutne zaštite nema, obično se preporučuje da se deca u periodu najvećeg zagađenja vazduha ne bave fizičkom aktivnošću, da osobe koje su starije, a imaju smetnje i trudnice ne borave napolju – navodi Jovanović.

S druge strane, lekar iz Šapca navodi da je jedan vid zaštite da se u svim gradovima uspostavi trajni monitoring za merenje štetnih čestica i da se omogući njihovo pokazivanje u realnom vremenu kako bi građani bili obavešteni u svakom trenutku o kvalitetu vazduha.

---

Kratkoročna i dugoročna rešenja za zagađen vazduh

Mašinski inženjer Ivan Ristić kaže da je vlast u Nišu slabo zainteresovana za rešenje problema zagađenog vazduha. Kao primer navodi podatak da je u tom gradu gasovod uveden još 2003. godine, a da se za 17 godina na gas priključilo samo 750 korisnika.

Zato će se po njegovoj računici gasifikacija u trećem gradu u Srbiji završiti za 12 vekova.

Uzrok zagađenog vazduha u Nišu je jako loše vođena politika gasifikacije u gradu od 2003. godine do danas. Niš ima 50.000 potencijalnih korisnika koji imaju pristup gasovodu. Ako je za 17 godina uspeo da poveže 750 korisnika, da bi završio posao za 50.000 treba mu vremena 12 vekova – kaže Ristić.

Smatra da je gasifikacija glavno kratkoročno rešenje za bolji vazduh i poručuje građanima da masovnijim protestima „otpuše“ taj kanal i nateraju nadležene da se pređe na gas. Dodaje i da Niš može čarobnim štapićem da ukloni 30 posto zagađnja iz amosfere samo kada bi prešao na suvo drvo, a da se prodaja mokrog zabrani.

Problem vidi i u nedostatku svesti da zagađenje vazduha predstavlja problem, pa mnogo domaćinstva odlučuju da zagrevaju prostorije i nekvalitetnim ugljem, o čemu su Južne vesti istraživale prošle godine.Takođe, zagađenost nastaje i iz saobraćaja, pa kao rešenje navodi uvođenje tramvaja.

Razlog je što smo svi prešli na drva i ugalj. Onda je neko smislio da je ugalj lepo prodavati lošeg kvaliteta. U objekte je loše ulagano, mnogo troše, srpska kuća troši 200 kilovat sata po kvadratnom metru godišnje, a nemačka 60. Uzrok je potpuno pogrešno planiranje gde država nikad nije dala smernice, stručno mišljenje, preporuke, a može da da i uslove – ističe Ristić.

---

Najveći uzročnici individualna ložišta

Tri su kategorije po kojima Agencija za zaštitu životne sredine vrednuje kvalitet vazduha u Srbiji, a ono što Nišlije dišu već 4 godine je u poslednjoj i najzagađenijoj trećoj kategoriji. Merenja i analize tokom 2020. godine su pokazale da u niškom vazduhu najviše ima PM10 i PM2.5 čestica, a najveći uzročnici zagađenja su toplane i individualna ložišta što potvrđuje i veliko prisustvo čađi.

Prema studiji koja je predstavila gradska vlast u Skoplju 2016. godine, PM čestice u gradu se stvara najviše grejanje domaćinstva – 32%, saobraćaj 20%, dok je udeo industrije 19%.

Prema dodatnim analizama UNDP-a, 45% domaćinstava u Skoplju i okolini greje se na drva, a samo 21% koristi ekološko centralno grejanje. Čak 90% domova nema termoizolaciju na fasadi i krovu.

Problem je izraženiji jer su gradovi sa najvećim zagađenjem u dolinama. Tako se zimi, zbog razlika u vazdušnom pritisku, javlja takozvani „pokrivač“ na dolini koja „zarobljava” vazduh nekoliko stotina metara iznad grada.

Smog nastaje kada se magla kombinuju sa industrijskim česticama. A za to je najčešće odgovorna anticiklonalna situacija, odnosno formira se polje visokog vazdušnog pritiska i vazduh se spušta. Ovaj veći vazdušni pritisak dovodi do toga da se sva zagađenost vazduha koja postoji, a nije vezana za postojeće izvore grejanja, kao što su toplane ili individualna ložišta, pritisne na tlo – kaže Aleksandra Stevkov, savetnik za automatsku obradu meteoroloških podataka pri UHMR.

---

Šta (ne) se radi

I dok problem za zagađenim vazduhom traje već godinama, nadležni nisu stvorili konkretnu strategiju kako ga rešiti. Pojedini gradovi usvajaju planove kvaliteta vazduha, ali mnogi od njih ostaju samo slovo na papiru. Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je istakla nedavno da se do kraja godine očekuje usvajanje Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa Akcionom planom za period do 2030. godine. Inače, ovo će biti prvi takav dokument u Srbiji.

Ono što je počelo da se primenjuje u Srbiji od ove godine jesu konkursi za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama i domaćinstvima. Za sada je u Nišu za poboljšanje vazduha ugašeno 7 kotlarnica, a Ministarstvo zaštite životne sredine je opredelilo ukupno 15,6 miliona dinara za zamenu ložišta u domaćinstvima u Nišu i za projekte pošumljavanja i ozelenjavanja.

Vlada Severne Makedonije je 2018. godine usvojila poseban program za čist vazduh, koji je uključivao mere koje će i država i grad morati da sprovode za smanjenje zagađenja vazduha.

Među aktivnostima koje je trebalo sprovesti su:
– 20.000 domaćinstava da zameni stare peći na drva novim efikasnijim
– 20.000 domaćinstava da zameni peći na drva inverterskim klima uređajima
– 10.000 domaćinstava poboljšaće ekonomsku efikasnost.

Ipak, pre oko godinu dana ministar životne sredine Naser Nuredini u intervjuu za „Radio Slobodna Evropa” istakao da je plan propao, posebno u delu gde je predviđeno da građani koriste umesto drveća drugi, ekološki prihvatljiviji načini grejanja.

Razlog zašto to nismo postigli je činjenica da moramo mnogo da promenimo u sistemu grejanja u našoj zemlji. Moramo da uradimo mnogo kontrola i inspekcija u industriji – rekao je tada Nuredini.

Pomoć se daje – Skoplje svake godine dodeljuje subvencije za peći na pelet, invertore, električne skutere i bicikle. Ali, na primer, 2021.
godine bilo je oko 1,75 miliona evra subvencija za invertorske uređaje. Ako inverterska klima od 5kv košta oko 1.000 evra sa ugradnjom, onda je novac stigao da subvencioniše samo 1.750 domaćinstava. Tom dinamikom biće potrebno najmanje 11 godina da se postigne cilj plana – da 20.000 domaćinstava zameni peći na drva.

---

Svetlo na kraju tunela

Kvalitet vazduha u Skoplju i drugim problematičnim gradovima Severne Makedonije nikada nije bio dobar, ali nije postojala jaka svest javnosti o tom pitanju. Pošto je tema u poslednjoj deceniji postala važna svakom prosečnom biraču, činjenica je da su i delimično ispunjene mere dale određene rezultate.

Tako, ako ponovo uzmemo za primer stanicu u centru Skoplja, ove godine, bez meseca decembra, bilo je 92 dana u kojima je prekoračen prag od 50 mg/m3 PM10 čestica. U istom periodu 2015. godine bilo je 96 zagađenih dana. U 2012. bilo je daleko više – 185 takvih dana.