In memoriam: Vojislav Mitić – svetski priznat stručnjak i prvi Srbin u Počasnom senatu Evrope
Redovni profesor Elektronskog fakulteta u Nišu Vojislav Voja Mitić, preminuo je u 67. godini od posledica kovida. Bio je svetski priznat stručnjak u oblasti elektronskih materijala, dugogodišnji direktor EI Niš, nekadašnji predsednik Izvršnog saveta Skupštine Niša i predsednik Teniskog kluba Radnički.
Rođen je u Nišu 8. marta 1955. godine i u ovom gradu završio je osnovnu i srednju školu.
Bio je najbolji student niškog Elektronskog fakulteta, gde je diplomirao 1979. godine, dok je magistrirao 11 godina kasnije u Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu. Doktorsku disertaciju odbranio je 1995. na Elektronskom.
Prvi je povratio rotarijanstvo u Srbiji nakon Drugog svetskog rata i bio je izabran za guvernera rotarija za Balkan.
Bio je prvi predstavnik Srbije u Počasnom senatu Evrope, naučni savetnik u Institutu tehničkih nauka SANU, član Američkog i Australo-azijskog keramičkog društva, Internacionalnog udruženja za stereologiju, Kraljevskog društva za mikroskopiju Velike Britanije, kao i predsednik Panevropske inicijative za Srbiju.
Takođe, bio je član Upravnog odbora Privredne komore Jugoslavije, zadužen za oblast elektronike, kao i član Američke komore u Beogradu.
Autor je monografije Struktura i električna svojstva VaTiO3-keramike, ali i koautor udžbenika za Višu tehničku školu u Nišu u oblasti elektrotehničkih materijala i elektronskih komponenata.
Objavljeno je preko 500 njegovih naučnih radova, od čega preko 300 međunarodnog karaktera.
Predsednik Izvršnog saveta Niša bio je od 1989. do 1992. godine, dok je predsednik EI korporacije bio u dva navrata – od 1997. do 2000. i od 2001. do 2006. godine.
Posetio je ili ostvario kontakte sa naučnim, poslovnim, političkim i sportskim institucijama u preko 30 zemalja sveta.
Kako je saopšteno sa Elektronskog fakulteta u Nišu, komemorativni skup povodom smrti profesora Vojislava Mitića nije održan zbog aktuelne epidemiološke situacije. Mitić je preminuo 27. septembra ove godine.
Autor:
T. Radovanović
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
4Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Da je bio dobar čovek, jeste. Što se tiče da je bio stručnjak bio je jedan prosečan, do ispod proseka profesor sa Elektronskog fakulteta. Radovi su rađeni na Elektronskom štancovanjem, čista politika.
@Branislav Pejić – sve si rekao u rečenici “ Da je bio dobar čovek, jeste“.Svaki čovek bi bio ponosan da mu deca za života imaju toliko naučnih radova, taman da su ispodprosečni.Šta bi drugi narodi dali da su imali ili imaju ovakvog čoveka.Nek mu je večna slava.
Da je izgradio česmu, most, neku zaduzbinu, fond za siromasne…da ga pamte.
@Gaga – ako ništa drugo, bio je priznat i poznat u mnogim zemljama sveta.Možda je uradio(verujem da jeste), više za Srbiju od mnogih koji su pravili neke mostove i česme.Zadužbinu na kakvu ti misliš može da ostavi Živković, Đelić, Vlahović, Cvetković i njima slični, prepošteni pregaoci, a uvaženi profesor Vojkan je iz druge sfere.