Istraživanje: Smrtnost usled zagađenja česticama PM 2,5 na zapadnom Balkanu dvostruko veća nego u EU

Na osnovu podataka iz 26 gradova iz regiona, o kojih je 9 iz Srbije, a među njima i Niš, međunarodni tim istraživača je uradio istraživanje koje je pokazalo da je u zemljama zapadnog Balkana smrtnost usled zagađenja česticama PM 2,5 gotovo dvostruko veća nego u zemljama Evropske unije.

Kako piše sajt Klima 101, istraživanje je objavljeno u decembru 2023. u časopisu Environment International, a sproveo ga je Joint Research Centre (JRC) Evropske unije u Ispri u Italiji.

Zainteresovanost nauke za naš prostor potvrđuje da rizici životne sredine i zagađenje ne poznaju granice – izjavila je za Klimu101 dr Marija Jevtić, redovna profesorka na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, koautorka rada i saradnica u sprovedenom istraživanju.

U istraživanju navode da zagađenje vazduha u regionu, koje je ovih dana prekomerno u gotovo svim mestima gde postoje merenja, izaziva zdravstvene posledice čija se ukupna cena meri u milijardama evra godišnje.

Među zdravstvenim posledicama zagađenja vazduha posebno se izdvaja povećana incidentnost bronhitisa kod dece i odraslih, ali i astma, dijabetes, rak pluća, i naravno povećana smrtnost.

Kako se navodi u istraživanju, a prenosi Klima 101, na zapadnom Balkanu je 2019. godine stopa mortaliteta usled zagađenja česticama PM 2,5 bila je između 137 i 158 smrti na 100.000 stanovnika, što je gotovo dvostruko više od ekvivalentne stope u Evropskoj uniji (69), a koju navodi Evropska agencija za zaštitu životne sredine.

Istraživanje je otišlo korak dalje i dalo procenu udela različitih izvora zagađenja u ukupnom ekonomskom opterećenju u 10 gradova, koju je zasnovalo na ranijim istraživanjima koje je takođe sproveo Joint Research Centre.

Slika koju nudi ovo istraživanje drastično se razlikuje od one koju nude godišnji izveštaji naše Agencije za zaštitu životne sredine o izvorima zagađenja PM 2,5, a po kojima su dominantan izvor čestičnog zagađenja individualna domaćinstva.

Međutim, ovde istraživači procenjuju da čak 40% ekonomskog bremena zagađenja potiče iz energetskog sektora, sa procenjenom prosečnom zdravstvenom cenom od preko 240 miliona evra godišnje po gradu. Domaćinstva i poljoprivreda čine po oko 20% ukupne cene, a preostalih 20% čine pre svega saobraćaj, upravljanje otpadom i industrija.

Podsetimo, zvanična ocena kvaliteta vazduha u Nišu za 2022. godinu je – bio je prekomerno zagađen. Najveći grad na jugu je sada već tradicionalno na toj „crnoj listi“, šestu godinu zaredom.