Istraživanje: Unos vode nedovoljan, hleba prekomeran

Najmanje tečnosti – običnu i mineralnu vodu, sokove i čajeve, u organizam unose stanovnici na jugu i istoku Srbije, dok je najviše koriste u beogradskom regionu, zatim Vojvodini, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. 

Ovo pokazuje istraživanje o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti odraslih koje su sproveli stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Medicinskog fakulteta u Beogradu i Udruženje građana „Delpas“.

Utvrđeno je da je prosečni unos tečnosti kod Srba oko 1.344 mililitra dnevno, što je manje od preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Preporuke SZO upućuju da je dnevno potrebno uneti bar 8 čaša tečnosti, što je 2.000 mililitara, a pri visokim temperaturama vazduha i kada smo fizicki aktivni unos je potrebno povećati. Tokom istraživanja primećeno je da unos tečnosti raste sa povećanjem nivoa i dužine trajanja fizičke aktivnosti – piše u rezultatima istraživanja.

Njime je utvrđeno i da je više od polovine Srba predgojazno ili gojazno, i da u toj kategoriji u odnosu na ostale ispitanike prednjače muškarci od 45 do 64 godine starosti, osobe sa osnovnim obrazovanjem i stanovništvo u Vojvodini.

Predgojaznih ima najviše u beogradskom regionu.

Kada je reč o vrstama voća, srpsko stanovništvo najčešće jede kruške i jabuke, a što se tiče povrća, kropmir je 2 do 3 puta nedeljno na tanjiru čak 70 odsto stanovnika. 

Sladak kupus i crni luk jede se 3 do 4 puta nedeljno, a ostalo povrće, među kojima su šargarepa, paradajz, sveža paprika, krastavac i zelena salata – svega jednom ili dva puta.

Tikvice, plavi paradajz, spanać i zelje koriste se uglavnom samo 3 do 4 puta mesečno.

Često jelo na trpezi naših domaćinstava je pasulj, i to najmanje jednom ili dva puta nedeljno.

Istraživanje pokazuje da se ne hranimo u skladu sa preporukama SZO, prema kojima dnevno treba unositi oko 400 grama voća i 320 grama povrća.

U srpskim domaćinstvima često je na trpezi meso, čak 3 do 4 puta nedeljno, i to uglavnom svinjetina i piletina.

69 odsto stanovništva jede beli hleb u količinama od 50 do 200 grama dnevno.

Alarmantan podatak je da čak 30 odsto stanovništva 3 do 4 puta nedeljno jede proizvode iz pekare, i to često one na bazi lisnatog testa u količini od prosečno 200 grama čime se može uneti oko 900 kalorija samo kroz tu namirnicu. Navike da se pekarski proizvodi jedu za doruča i užinu često vode u unos visoke količine masti – piše u iszveštaju ovog istraživanja.

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.207 ispitanika.