Iz ugla roditelja, o konkursu za personalnog asistenta: Šta sve nije valjalo u Nišu

Kasnilo je objavljivanje preliminarne liste, a onda i konačne, pravo na prigovor imali su nezadovoljni, ali bez uvida u bodovanje Komisije pa nisu znali zbog čega tačno treba da se žale, da bi na kraju saznali da neće svi dobiti pravo na asistenta na punih 8 sati, već na duplo manje – sve je to pratilo konkurs za personalne asistente prema rečima roditelja jedne korisnice. On ističe da nastavlja da se bori i već je predao žalbu Gradu i zaštitniku građana – lokalnom ombudsmanu.

Grad Niš je 8. decembra 2022. godine objavio Javni poziv za izbor korisnika za uslugu personalni asistent i lični pratilac, zajedno sa dokumentacijom koja uključuje i kriterijume za izbor korisnika. U tom dokumentu propisuju se obavezujuća pravila i rokovi za obe strane, pa iako tu piše će ceo proces biti završen do kraja 2022. godine i da će usluga krenuti da se pruža od 1. januara 2023. godine, konačna rang lista kandidata koji su ostvarili pravno na uslugu personalnog asistena za 2023. godinu objavljena je tek 31. januara.

Nišlija Goran Ilić, čija je ćerka korisnica usluge personalnog asistenta, kaže da od samog objavljivanja javnog poziva ceo proces prati netransparentnost, nestručnost, određena doza diskriminacije i nepoštovanje etičkih načela Komisije za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca, ali i pravila koja su sami propisali.

Nakon što su predali zahtev za ostvarivanje prava na personalnog asistensta, kandidati su čekali preliminarnu listu. Ona je objavljena 17. januara, a Ilić ukazuje da je preliminarna lista na kojoj se nalaze 44 imena onih koji su ostvarili pravo na uslugu personalnog asistenta drugačija nego prethodnih godina.

To je lista koja nikome ništa ne govori i nikome od korisnika nije jasno o čemu se radi. Usluga se, podsećam, korisniku dodeljuje u dve “varijante” na 8 sati dnevno i 4 sata dnevno. Na ovoj listi ne piše ništa o tome kome su kako raspoređeni sati, ne postoji uvid u bodovni saldo, odnosno kako je ko bodovan i na osnovu čega izbodovan. Jedna bela, sasvim bela i nevidljiva lista “jednakih” koja će, na kraju, iznedriti činjenicu da ipak nisu svi tako jednaki kao što u tom trenutku izgleda – ističe Goran Ilić.

Kandidati su potom imali rok od 3 dana na žalbu, ali rok za razmatranje nije naveden iako su svi najvaljeni rokovi probijeni, kako Ilić kaže, Komisija je ponovo ostavila kandidate da žive u neizvesnosti i čekaju konačnu odluku.

Sve u svemu, u tom trenutku, “nezadovoljni” i ne znajući da li su nezadovoljni i zašto bi bili nezadovoljni, imaju rok od 3 dana na prigovor istom radnom telu, pa neki sa liste i prigovaraju. Iako su svi rokovi davno davno iscureli, Komisija nastavlja sa odlučivanjem, da bi konačna lista bila objavljena 31. januara – nepromenjena. Ista imena, isti redosled, bela ili slepa kako je neki nazvaše. I naravno, netransparentnost u radu dobija vrhunac, lista je opet bez uvida u bodovanje, bez saznanja kome koliko sati usluge sledi – kaže Ilić.

---

“Ćuti, može i gore da bude”

Komisija u skladu sa utvrđenim stepenom potrebne podrške utvrđuje i vreme potrebno za pružanje usluge, pa neki kandidati mogu dobiti uslugu na 8 sati, a neki na 4 sata dnevno. U konačnoj listi to nije navedeno, a Ilić kaže da su pokušavali da saznaju na razne načine.

Obilaskom kancelarija nećete saznati ništa više od “Budite strpljivi, ne znamo ništa, možda će svi sa liste dobiti pravo na 8 sati”. Zaglušujuća tišina zainteresovanih kandidata se nastavlja jer “ćuti, može i gore da bude”, a manipulacija osobama sa invaliditetom traje sve do 2. marta ove godine, kada konačno saznajemo da ipak neće svi dobiti pravo na 8 sati dnevno. Nezadovoljni opet imaju pravo na žalbu i tako u krug – kaže Ilić.

Komisiju čini šest članova od kojih ni jedan nije iz oblasti medicine, što Goran Ilić smatra neophodnim jer je, kako kaže, vrlo je diskutabilno da diplomirani hemičar i ekonomista prepoznaju misteriju retkih bolesti, invaliditete koji iz njih proizilaze kao posledica, sekundarne dijagnoze kao i lavirint propisa iz resora socijalne zaštite.

I kako onda, posle svega, bez uvida u razloge i broj dodeljenih bodova i posle preko 80 dana neizvesnosti i bezboroj ličnih pitanja o budućnosti moje porodice, kako da verujem u pošten i ispravan rad komisije i njihovoj odluci da moja 27-godišnja zaposlena kći sa diplomom filozofskog fakulteta, sa međunarodnim i domaćim priznanjima i nagradama, koja je autorica 4 knjiga poezije, koja korsti invalidska kolica i ima užasno tešku i retku neuromišićnu bolest, sa životom na insulinu, problemima sa srcem, koja živi kao podstanar ali, očigledno, vrlo mobilna i puna života i ispunjava, bukvalno, i brojem bodova i u svakom smislu, sve kriterijume koji su propisani zaslužuje samo 4 sata dnevno asistencije – ističe Goran Ilić.

Kao roditelj osobe sa invaliditetom, istovremeno i njen negovatelj, Ilić ističe da je dužan da se bori za prava svoje ćerke. On dodaje da negovatelji “nevidljiva kičma sistema zdravstvene i socijalne zaštite”, ali da i oni imaju svoja ograničenja i potrebe, žrtvuju sopstveno fizičko, psihosocijalno i finansijsko stanje da bi pružili negu voljenim osobama te im je neophodna adekvatna podrška.

Podsetimo, i prošle godine roditelji su tražili od Grada da reši problem personalne pratnje, a na sednici Gradskog veća o budžetu za 2023. godinu odlučeno je da se za 5 miliona dinara poveća bužet za personalne asistenste i lične pratioce. Zamenica gradonačelnice Dušica Davidović tada je izjavila da će se time unaprediti usluge Uprave za društvene delatnosti.