“Iza ćutanja nadležnih najčešće se krije nerad, ali i kriminal i korupcija”

To što niška javna preduzeća kriju informacije od građana, upućuju novinare da ih traže od Poverenika za informacije od javnog značaja, a u poslednje vreme i za dnevne teme traže da pitanja dobiju zvaničnim Zahtevom, advokat Rodoljub Šabić ocenjuje kao ćutanje iza koga se krije odustvo rezultata, a nekad čak i korupcija i kriminal koji bi da prikriju.

Pravo na pristup informacijama nedavno je izigrala Direkcija za javni prevoz, koja je izbegavala da primi pošiljku od Poverenika, o čemu je obaveštena Upravna inspekcija. Inovaciju u skrivanju informacija uvela je niška Tržnica – umesto da odgovori na zvaničan Zahtev novinarima, uputili su ih da te informacije dobiju od Poverenika.

Za bivšeg Poverenika, a sada advokata Rodoljuba Šabića to je jasan znak da oni ne žele da dostave informacije koje novinari traže.

U zadnje vreme je to bilo evidentno i to ne samo kod vas, počelo se sa tom praksom – mi u tome što vi tražite ne prepoznajemo javni interes, mi vam to nećemo dati, a ako baš hoćete žalite se Povereniku, a ako Poverenik naredi tek onda ćemo vam dati. To je neka logika koja sa zakonom nema nikakve veze, jer je procedura potpuno jasno definisana – napominje Šabić.

Neretko se dešava i da nadležni za svakodnevne teme traže da im se pitanja šalju zvaničnim zahtevom. Šabić pojašnjava da za intervju, izjave, komentare direktora – nije predviđeno da se pitanja šalju zvaničnim putem. Ćutanje u tom slučaju bi trebalo da ima neke druge sankcije, dodaje, jer su funkcioneri dužni da na svakodnevna pitanja odgovaraju.

Da li su svesni da time što ne odgovaraju na pitanja novinarima, nadležni zapravo prećutkuju informacije građanima, Šabić tumači da oni zapravo ne žele da odgovore nikome.

Najčešće je, i vi to vrlo dobro znate, da kada imaju nešto lepo da kažu nipošto ne izbegavaju da razgovaraju sa vama, a najčešće se iza ćutanja krije odsustvo rezultata, sterilnost, da ne govorim gore stvari, nekad čak i korupcija i kriminal – ističe Šabić.

Ćute i portparoli

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže da je zanimljivo i što vrlo često o bitnim temama ćute preduzeća koja imaju plaćene portparole ili službe kojima je to posao.

Ne po zahtevima, već upravo na novinarska pitanja. I onda njihovo neodgovaranje već dovodi stvari u neku zonu zloupotrebe javnih resursa. Sigurno nije u opisu posla da PR služba ne odgovara na pitanja novinara – dodaje Nenadić.

Šabić napominje i da kada neko skriva informacije treba znati da to ne radi neko apstraktno preduzeće ili neko apstraktno ministarstvo, već da neki direktor ili ministar ne želi da je da.

Dakle, što neko moćan želi javnosti da uskrati nešto na šta ima pravo – ističe.

Hoćemo li ubuduće moći da šaljemo zahteve javnim preduzećima?

Šabić i Nenadić su u Nišu održali okrugli sto na temu „Javnost rada preduzeća u vlasništvu države i gradova“. Ključna stvar na koju upozoravaju je to što bi izmenama Zakona u budućnosti moglo da se desi da informacije o radu javnih preduzeća građani ne mogu da dobiju zvaničnim zahtevom.

Izmenama jednog od najboljih zakona na svetu, kako kažu, postojala je mogućnost da se uspori ostvarivanje prava građana da znaju – jer je planirano da organi vlasti vode upravne sporove protiv rešenja Poverenika.

Od toga se na sreću odustalo, ali je tu druga odredba koja je ostala sporna – to je ona prema kojoj bi se izuzela sva preduzeća u vlasništvu države, gradova, opština, pokrajine, koja su organizovana kao tzv. društva kapitala, to znači akcionarska društva, društva sa ograničenom odgovornošću, oni više ne bi morali da daju podatke po zahtevima za pristup informacijama – ističe Nenadić.

Među njima su, kako je ranije pojašnjeno, Telekom, Air Serbia i Narodna banka, ali Nenadić ističe da zabrinjava činjenica da bi usvajanje takvih izmena moglo da transformiše i druga preduzeća i sve ih zatvori za građane.

I Šabić se slaže da bi to dovelo do „epidemije registracije javnih preduzeća u društva kapitala“.

Ja volim da se našalim da bismo mi bili država u kojoj novinar ima pravo da od BIA traži informacije od javnog značaja, ali ne bi imala pravo da ih recimo traži od Srbijagasa ili od Regionalne deponije. S pravom postoji bojazan da bi se onda preko noći svi preregistrovali i izmakli kontroli javnosti – ističe Šabić.

Naglašava da je dobro da je na ovakve predloge usledila žestoka reakcija stručnjaka, a prvi korak je bio odustajanje od tužbi protiv Poverenika, dok je veliko pitanje i dalje šta će biti i sa izmenama zakona koje se tiču transparentnosti rada javnih preduzeća.