Izgorela radionica u kojoj su radile generacije stolara, pomagali drugima, sada je njima potrebna pomoć

Porodica Miljković u selu Ljupten kod Aleksinca se decenijama bavi stolarijom, a pre dve nedelje im je u požaru izgorela cela radionica. Najmlađi stolar Miloš kaže da je u plamenu bilo celo njegovo detinjstvo i da su uništene mašine na kojima je radio njegov pradeda. Sada moraju da krenu od nule i potrebna im je pomoć, a poručuje da im ne treba novac, već samo građevinski materijal i hrana za životinje.

Na Lazarevu subotu, 11. aprila, porodica Miljković ostala je bez porodične radionice, u kojoj je radilo četiri generacije stolara.

Unuk Aleksinčanima poznatog stolara Dragiše Miljkovića priseća se da se sve dogodilo u nekoliko minuta i da se požar brzo širio, jer je u radionici bilo mnogo materijala od drveta koji koriste.

Bilo je oko 10:30 ujutru, bili smo u radionici, a tu je i štala, bavimo se i poljoprivredom na selu i stolarstvom. Nismo ništa radili u radionici, jer poštujemo praznike. Pomagali smo bratu oko nekih poljoprivrednih mašina, da ode do njive i dok smo ušli do kuće na kratko, baba je počela da viče „požar, požar“. Nije prošlo 5 minuta kako smo izašli iz radionice. Istrčali smo napolje, sve je gorelo. Izvukli smo životinje i to nam je prvo bilo, jer čovek na selu prvo spašava živo biće, pa sve ostalo – priseća se Miloš.

Kaže da su životinje spasili, ali ne i mašine i materijal koji koriste. Ipak, skoro potpuno je izgorela i štala, te im je potrebna nova za smeštaj životinja, a radionice više nema. Još nije utvrđeno šta je izazvalo požar, a u policiji kažu da im je prijavljen i da su o svemu obavestili tužilaštvo. Kako saznajemo, uzrok su najverovatnije instalacije na nekoj mašini.

Miljković navodi da su vatru sami gasili dok vatrogasci nisu stigli, a da su ih da stignu do sela dugo čekali.

Zvalo je celo selo oko 11 sati, ali su oni mislili da gori neka šupa. Došli su oko 13:30, prvi kamion je došao samo sa dve tone vode, dok je došao drugi prošlo je jedno pola sata, a to je veliki objekat – dodaje Miloš.

Najteže mu je palo to što su u radionici bile i stare mašine njegovog dede, koje je kupovao još sedamdesetih godina, kao i drvene koje je koristio pradeda i koje su planirali da restauriraju i naprave muzej kako bi ljudima pokazali kako se nekada radilo.

To su sve profesionalne stolarske mašine, sve je liveno, za profesionalni rad, kupovali smo to poslednjih 50 godina. Moj pokojni pradeda se bavio time, deda, otac, pa sad mi. To je tradicija stara više od 100 godina – ističe.

Iako je od požara prošlo već dve nedelje, nisu tražili pomoć, a Miloš pojašnjava i zašto.

Kada vidite da celo vaše detinjstvo i cela vaša mladost ide u plamen, gledate da samo to počistite i da krenete od nule. Nisam ni znao koga da zovem, kome da se obratim. Javile su mi se kolege, ja sam student Građevine, javili su se drugari i doneli hranu za životinje, pomogli nam da rasčistimo sve. Ljudi iz sela, naši vršnjaci, pomogli su nam dosta – napominje.

Pomoć ovoj porodici, koja je radila manastire u Lipovcu, Velikom Šiljegovcu i na drugim u okolini, kao i mnogo objekata u aleksinačkoj opštini poput Zavičajnog muzeja i Muzičke škole, sada je neophodna. Miloš kaže da im novac nije potreban, ali jeste građevinski materijal i hrana za životinje.

Sad nam je prioritet da životinje sačuvamo. Novac nam nije potreban, samo građa, cement, crep. Ja od kad znam za sebe radim, seoska smo deca, znamo i možemo sve sami. Samo nam treba materijal da možemo da krenemo da radimo i da ove mašine osposobimo da krenemo ispočetka – zaključuje Miloš.

Apel da se pomogne ovoj porodici uputila je i direktorka Centra za kulturu u Aleksincu koja ih poznaje, a oni koji mogu i žele da pomognu mogu da kontaktiraju redakciju za broj telefona Miljkovića.