Izložba posvećena ćirilici otvorena u Nišu – autor kaže da je ovo pismo zapostavljeno

Izložba plakata idejnih rešenja novih dizajna fontova srpske ćirilice otvorena je u Galeriji Niškog kulturnog centra, a autor Kine Nikolić predstavio je okupljenima 20 originalnih fontova i dizajna. Upozorio da je ćirilično pismo uveliko zapostaljeveno i da bi posle 11 vekova trebalo da dobije mesto koje mu „po savršenstvu“ pripada.

Naziv izložbe i ona su vezani za ćirilično pismo, kao i font, što predstavlja 15-godišnju težnju nekadašnjeg profesora u niškoj Umetničkoj školi Kineta Nikolića da osmisli originalni dizajn fonta za pismo za koje smatra da je mnogo ugroženo, ali i da je danas premalo prave ćirilice.

Sve ćirilice se svode na adaptaciju latiničnog pisma, a naša je ipak genijalna jer svaki glas ima svoje slovo, bez obzira da li je na početku ili kraju reči. Ipak nemamo mnogo primenjive ćirilice i potrebno je napraviti nove fontove. Ja ovde izlažem svoja idejna rešenja, a to je samo polovina stvari, jer slova na papiru nemaju neku vrednost. Zato mora da se pretvori u fontove da bi bilo pratično primenljivo u tipografiji – kaže Nikolić.

Na otvaranju izložbe predstavio je 20 različitih fontova ćirilice, a kaže da je napravio više od 100, koje će morati još da doradi i koriguje.

Svako slovo mora da se radi posebno, pa kada sva slova se nađu u azbuci, moraju biti homogena, uravnotežena, simetriju, kontrast i lepotu. Veličina slova takođe mora biti adekvatna. Koliko ću dugo raditi na dizajnu zavisi od mnogo faktora, nekada se dogodi da mogu da završim za jedno veče, ali posle toga kreću dorade, da li će slova biti šira, dublja i ta potraga može trajati danima. A posle toga tu su i znaci interpunkcije, brojevi – kaže Kine Nikolić.

Kako se pretpostavlja, ćirilica je najverovatnije nastala na teritoriji današnje Severne Makedonije krajem 9. i početkom 10. veka i smatra se da je dobila naziv prema slovenskom prosvetitelju Konstantinu – Ćirilu.

Stvorena na osnovu grčkog pisma i dopunjena novim znacima za one slovenske glasove koje Grci nisu koristili. Ti znaci su delimično načinjeni prema glagoljskim i grčkim slovima, a prvobitna ćirilica imala je 38 slova i sve više potiskivala iz upotrebe glagoljicu.

Reformu srpske ćirilice izvršio je 1818. godine Vuk Stefanović Karadžić i ustanovio poznato načelo „piši kao što govoriš, čitaj kako je napisao“, te je izbacio sve suvišne znakove stare azbuke. Zadržao je 24 slova i uveo 6 novih: Đ, Č, Ć, Lj, Nj, Dž i J.

Izložba „Idejna rešenja novih srpskih ćirilica“ Kineta Nikolića biće otvorena narednih 14 dana u Galeriji NKC-a.

Podsetimo, nastavnik Tehničkog obrazovanja u penziji Sveta Bojković, takođe je bio motivisan da da se sačuva ćirilica, te je osmislio slagalicu sa pisanim slovima azbuke sa ciljem da pomogne deci da nastave da neguju ćirilično pismo.