Između entuzijazma umetnika i zanemarivanja institucija – alternativa u Nišu „getoizovana“

Iako su akteri niške alternativne scene poslednjih godina u napuštenim javnim prostorima bivših industrijskih zona organizovali koncerte, festivale i razvijali talente, muzičari, novinari i sociolozi iz Niša smatraju da je kultura u Nišu geotiozvana, ali ne zbog toga što se klubovi nalaze na obodima grada, već zbog višedecenijskog zanemarivanja i marginalizovanja.

Alternativna kultura neodvojivi je deo jednog grada, smatra muzičar Uroš Kostić i napominje da je njeno mesto krucijalno za postojanje i napredovanje, koliko god bila skrajnuta tendencioznim smanjivanjima budžeta koji se izdvajaju za kulturu kako na državnom tako i na gradskom nivou.

Kada govori o višestrukoj ulozi alternativne kulture, Kostić izdvaja oblikovanje novih generacija umetnika kroz rad starijih kolega, kritički osvrt na svakodnevne društvene anomalije, do toga da služi kao vid zabave.

Scena alternativne kulture i kulture uopšte u Nišu jeste daleko marginalizovanija od onih u drugim gradskim centrima u Srbiji, iako je i tamo situacija daleko od idealne. Međutim, ako uzmemo u obzir da je iz gradskog budžeta za 2024. za kulturu izdvojeno svega 55.179 evra, dok je u Novom Sadu koji ima približan broj stanovnika izdvojeno 2.858.547 evra, dolazimo do zaključka da je situacija u Nišu itekako alarmanta – smatra Kostić.

Tolika marginalizacija kulture u Nišu dovodi do toga da iz godine u godinu gubi i ono malo kulturnih manifestacija ili da ako se one i održe njihov kvalitet definitivno opada, smatra niški muzičar i jedan od osnivača EI letnjeg kluba, te dodaje da se alternativna scena i do sada održavala isključivo entuzijazmom samih aktera, uz povremenu podršku grantovima i donacijama lokalnih kompanija, ali bez dugoročnih rešenja.

Iako imamo svetle primere poput kluba Feedback ili ulične galerije Mezanin u samom centru, prostori koji bi potencijalno bili adekvatni za stvaranje alternativnih kulturnih centara, galerija ili koncertnih prostora su najčešće u vlasništvu Grada koji nema za cilj njihovu prenamenu već se čeka da propadnu do nivoa kada ih je nemoguće sanirati, nakon čega bi usledilo rušenje i izgradnja nekog tržnog centra ili još jedne stambeno-poslovno zgrade. Zbog toga su prostori poput AKC Fuzz-a, koji trenutno ima veliki problem sa nalaženjem novog prostora, ili Ei Letnjeg Kluba solucije našli u napuštenim prostorima u bivšim industrijskim zonama. Ne zbog praktičnosti, dobre lokacije ili bilo čega sličnog, već isključivo zbog nedostatka bolje opcije u gradu. Srećom, publika je prepoznala potencijal ovih prostora te je većina događaja jako dobro posećena uprkos udaljenosti od grada – zaključuje Kostić.

Jedan od osnivača AKC Fuzz-a koji je zvanično od 28. decemra prestao da postoji Aleksandar Mijalković saglasan je da niška alternativna scena marginalizovana i napominje da premašetanje događaja i koncerta u industrijske zone, postala praksa poslednjih godina u svetu i da su to “sigurna mesta” za sve umetnike.

Doduše u ostalim državama se takvi prostori “skvotuju” odnosno sami alternativci ih okupiraju i ne smetaju nikome dok su kod nas takvi prostori čim su propali privatizovani pa skvotovanje nije opcija i tu dolazimo do problematike finansija za alternativnu kulturu jer ona sama po sebi retko kad može da bude samoodrživa. Iz ugla postojanja Alternativnog Kulturnog Centra Fuzz možemo primetiti da je scena u Nišu bila na umoru poslednjih 10 ako ne i više godina, bendovi su nastajali ali ne sa velikom perspektivom i uglavnom se to i završavalo samo na entuzijazmu. Mladi ljudi su jako kreativni i puni ideja ali mnogi ako nemaju podršku same scene i ako nemaju neku neformalnu instituciju koja je uz njih oni nemaju gde da predstave tu svoju umetnost I jako brzo gube volju i želju za daljim razvojem – navodi Mijalković.

Da bez alternativne scene nema ni kulture, saglasna je i novinarka i hroničarka Ivana Antović i napominje da premeštanje alternativne scene iz centra grada beg umetnika koji “smetaju”.

Upoređujući Niš sa razvijenim gradovima Evrope, Antović ističe primer Berlina koji je klub Berhain proglasio mestom visoke kulture, čime je taj tehno klub izjednjačen sa muzejima i klasičnom muzikom.

Urednica vodiča alternativne kulture Urban Baga dodaje i to da su od marta ove godine nemačko Ministarstvo kulture i komisija Uneska dodali berlinsku tehno scenu na listu nematerijalne kulturne baštine.

Doslovno istu muziku imamo i mi u Nišu već 30 godina, zapravo će iduće biti 30 od prve velike tehno žurke održane u Domu vojske, i dok pametni ljudi zarađuju od turista, mi smo navek u grču da li ćemo pokriti troškove organizacije i hoće li nas zaobići racije, jer prekid žurke stvara lošu sliku o nama kao gradu i državi pred osobom koja je u tom trenutku ambasador svoje zemlje. Grad Niš mora da stane iza svojih žitelja raznih generacija, da prepozna potrebe, ideje i pomogne u realizaciji, ne da sputava – navodi Ivana Antović.

Profesorka Filozofskog fakulteta Jelena Božilović, čija je uža specijalnost urbana socijaliga za Južne vesti kaže da je prepoznavanje značaja alternativnih kulturnih dešavanja od strane gradskih institucija od velikog značaja, ali da i bez pomoći alternativna kultura pronalazi svoj put.

Entuzijazam pojedinaca i grupa da zauzimi i iskoriste prazne, napuštene gradske objekate u tom smislu posebno je važan, navodi Božilović i dodaje da se time generišu nove urbane zone za socijalizaciju mladih u duhu drugačijih, alternativnih vrednosti.

Poslednjih nekoliko godina protagonisti niške alternativne scene zauzimaju i iskorišćavaju napušene javne prostore grada koji dobijaju kulturnu namenu, a mladi ljudi dobijaju mogućnost da iskažu svoje talente i kreiraju događaje. Prostor je važan element svake društvenosti, pa i alternativne kulture. U političkom sistemu hibridnog tipa društvene nejednakosti su velike, a kritička misao i kritička reč nepoželjne. Alternativna muzika ne afirmiše udvorištvo, bezrezervnu lojalnost i usiljene aplauze. Ona preispituje postojeće društvene obrasce i u krajnjem vidu je subverzivna. Iz toga je jasno da je ona kao takva u našem društvu nepoželjna i marginalizovana, a svedoci smo i policijskog nasilja decembra u jednom od klubova alternativne niške scene – navodi Jelena Božilović.

Kako je niška Komunalna milicija više puta najavljivala, ugostiteljski objekti biće pod njihovom većom kontrolom zbog prekomerne buke, a Uroš Kostić, Aleksandar Mijalković, Ivana Antović i Jelena Božilović smatraju da buka nije najveći problem i da se dobrom izolacijom lako može rešiti, veći problem nedostatak adekvatnih prostora i neadekvatna podrška Grada Niša.