Izvinjenje Vučića, ali uz nove uvrede niškim dopisnicima RTS-a

U svom izvinjenju, koje je to i nije bilo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić napisao je da nema prava da bilo koga naziva imbecilom, ali i „o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara misli jednako loše i misli da su sramota za svoju profesiju, tj. misli da nisu novinari, već politički aktivisti“. Ovo pismo je napisao dan kasnije nakon što je novinara Dopisništva RTS-a iz Niša nazvao „imbecilom“ zbog dela rečenice „tišina je odjeknula“.

Saopštenjem na svom sajtu predsednik.rs, koje nosi ime funkcije koju nosi, a koju zloupotrebljava, Aleksandar Vučić je u delu gde se izvinjava, počeo „pričom“ kako je i on žrtva.

Baš kao 1945, svojim delovanjem gase i gaze institucije, protivustavni plenumi odlučuju o svemu, strah se uvukao u domove poštenih ljudi u Srbiji i samo smo čekali dan kada će povici i transparenti „na smrt“ da se pojave u javnosti. I, pojavili su se. Oni koji demonstriraju i njihovi lideri predvođeni Draganom Đilasom neskriveno pozivaju na  ubistvo predsednika Republike. Ranije bi to pakovali u oblande, više to ne rade. To je deo nove normalnosti u Srbiji. I zanimljivo, svi ćute – napisao je.

A onda je usledio deo sa „izvinjenjem“ koje to i nije bilo.

Tišina odjekuje, baš kao što rekoše RTS novinari iz Niša, samo se ovoga puta umilnim glasom nisu javili ni oni, ni njihove kolege. Da budemo načisto, kao predsednik Republike, bez obzira na torturu kroz koju svakodnevno prolazim, iako nenadležan, nemam pravo da bilo koga nazivam imbecilom i izvinjavam se građanima Srbije i novinarima pomenutog dopisništva RTS što sam to učinio. Takođe, o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara mislim jednako loše i mislim da su sramota za svoju profesiju, tj. mislim da nisu novinari, već politički aktivisti – napisao je.

Neka prvi baci kamen ko slepo poštuje Ustav, pa tako onaj što ga godinama ne poštuje, proziva druge.

Mesecima traju protivustavne i protivzakonite blokade puteva, pruga i institucija Srbije. Mesecima sprovode obojenu revoluciju, a krijući se iza izmišljenih, suštinski nepostojećih zahteva, manjina maltretira, šikanira i sprovodi nasilje nad građanima Srbije, preuzimajući ingerencije i tužilaštva, i suda, i policije i moralnih pravednika kojima je dozvoljeno sve, a odgovornost i obaveze nemaju. Govore o Srbiji jednakih prava za sve, a danas samo oni imaju prava, stečena silom i ničim drugim, dok svi ostali koji ih ne slede, prolaze kroz najtežu torturu, od psihičke do fizičke. Pri tome, u skladu sa pravilima stranih zapadnih obaveštajnih agencija, oni su uvek žrtve, a njihove žrtve su, bahati napadači – kaže.

Veruje, kako kaže, da i u „ovom njegovom izvinjenju ljudi vide razliku, ne samo u odgovornosti, već i poštovanju koje pokazuje prema drugačije mislećim ljudima“.

Veruje u to, ali ne veruje da izvinjenje treba da sadrži samo to – izvinjenje.

Verujem da ljudi vide i razliku u odnosu na licemerni kolegijum RTS koji nije osudio fizičko ometanje i napad na ekipu RTS tokom protesta 1. februara u Novom Sadu, kao ni prethodno na Autokomandi. Uostalom, plenum je pobedio na RTS, a moj posao je da učinim sve da Zakon i moral pobede u Srbiji. Uvek ću imati dovoljno hrabrosti, makar ostao potpuno usamljen u svojoj borbi za Ustav, zakonitost, pravo i pravdu i nikada me neće uplašiti ni pretnjama smrću, ni obojenim revolucijama, niti bilo čim drugim – dodao je.

Rečima „Živela Srbija“ završio je pismo, a celo ga možete pročitati na njegovom sajtu.

Podsetimo, obilazeći Bor dopisnicu RTS-a iz Niša nazvao je „imbecilom“ zbog dela rečenice „odjeknula je tišina“.

Ovu nedoličnu izjavu osudili su studenti Univerziteta u Nišu, kao i UNS i SINOS, ali i NUNS, PODES i Stranka slobode i pravde.

Danas su i kolegijum RTS-a i redakcija Dopisništva RTS-a tražili izvinjenje.