„Jednaka prava za osobe sa invaliditetom i sve ostale“

Stomatološka sestra Gita Jović iz Niša, koja je ispred radnog mesta ranjena kasetnom bombom zbog čega joj je amputirana noga, 16 godina živela je u „kućnom pritvoru“ na 14. spratu zgrade jer nije imala arhitektonski prilaz za slobodno kretanje.

Ovo je primer kojim Udruženje „Akcija i pomoć“ iz Niša na 16-godišnjicu stupanja na snagu Konvencije o zabrani mina pokazuje da se prava osoba sa invaliditetom često ne poštuju.

U bioskopu „Kupina“, posle projekcije filma „Hrabro srce deminera“ novinara Borivoja Ugrinovića, održana je i panel diskusija „Ima nas dosta“.

Ovom diskusijom još jednom smo želeli da podsetimo na važnost sprovođenja odredaba ove Konvencije, posebno onih koje se tiču položaja žrtava, osoba sa invaliditetom i procesa razminiravanja kontaminiranih teritorija – kažu u Udruženju „Akcija i pomoć“.

Konvenciji o zabrani mina, koju su u Otavi 1997. godine potpisale 122 države, Srbija se pridružila 2003. godine, a do kraja 2014. pristupile su joj 162 države.

Srbija se u načelu pridržava odredaba ovog sporazuma. Ono na šta mi apelujemo je, pre svega, veće zalaganje na poštovanje prava osoba sa invaliditetom, a samim tim i žrtava – kažu u Udruženju „Akcija i pomoć“.

Smatraju da se prava osoba sa invaliditetom nedovoljno poštuju najverovatnije zbog nedostatka novca, ali i neshvatanja njihovih potreba, kao i „zbog postojanja barijera, kako fizičkih, tako i psihičkih u našem društvu“.

Zato apeluju na sve da ulože dodatne napore da se osobe sa invaliditetom po pravima izjednače sa drugim građanima Srbije, a na vlasti u Srbiji da preduzme odlučnije korake u dekontaminaciji teritorija od mina i kasetne municije.

---

Zabrinjavajuća i statistika

Prema podacima ICBL Monitora iz 2013, u Srbiji se nalazi 1,2 kvadratna kilometara potvrđenih kontaminiranih područja minama i oko 2 kilometra kvadratna „sumnjivih“ područja koja iziskuju dalje istraživanje.

Reč je o teritorijama na jugu Srbija koja su lokalizovana na brdovitim područjima, ali se naslanjaju na naseljena mesta u kojima stanovništvo obavlja svoje privredne delatnosti.

Svesni smo da je proces razminiranja skupa investicija ali podsećamo da je postojanje kontaminiranih teritorija stalna pretnja pogotovu građanima na jugu Srbije. Takođe podsećamo da bi ratifikovanjem Konvencije o kasetnoj municiji Srbija mogla da potražuje dodatna sredstva iz fondova koji su za to namenjeni – kažu u Udruženju „Akcija i pomoć“.

Dodaju da su kasetnim bombama tokom 1999. godine bombardovani Brus, Bujanovac, Čačak, Gadžin Han, Kraljevo, Knić, Kuršumlija, Leposavić, Niš, Preševo, Raška, Sjenica, Sopot, Stara Pazova i Vladimirci.

Prema podacima ICBL Monitora iz 2013. procenjuje se da je ovim oružjem u Srbiji kontaminirano i određeno za čišćenje 2,36 kvadratnih kilometara, dok ukupna površina „sumnjive“ teritorije iznosi 6,65 kvadratnih kilometara. 

---

Pokušajte da savladate prepreke u invalidskim kolicima

Deo teškoća sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju svakog dana, Nišlije će moći da dožive u uličnoj akciji koju će Udruženje „Akcija i pomoć“ organizovati u subotu 14. marta u 12 sati ispred „Kalče“.

Ko želi moći će u invalidskim kolicima da pokuša da samostalno prevaziđe fizičke prepreke, ali i od osoba sa invaliditetom sazna kakav je njihov položaj u Nišu.