Još centara za izbeglice i migrante i nova pomoć od EU

Na migrantsku krizu, u kojoj je bežeći od stradanja ili nemaštine u zemljama Afrike i Bliskog Istoka kroz Srbiju do sada prošlo million ljudi, država odgovara otvaranjem novih centara od kojih se naredni otvara u Divljani, a Evropska unija donacijama koje su dostigle 50 miliona evra.

Poslednjih deo ovog novca – 7,3 miliona evra Srbiji je stigao pred sam kraj ove godine i, kako kažu u Delegaciji Evropske unije, direktna je podrška državnom budžetu. Namenjen je za obezbeđivanje smeštaja za izbeglice i migrante, troškove u prihvatnim centrima, kao i za plate osoblja koje će u tim centrima biti angažovano.

Prema rečima šefa Delegacije EU Majkla Devenporta, saradnja Srbije i Unije će biti još važnija naredne godine, a podrška Vladi i lokalnim zajednicama u odgovoru na migrantsku krizu će, obećava on, nastaviti da stiže.

Smeštajni kapaciteti svih 15 azilnih, prihvatnih i privremenih centara, u kojima ima mesta za oko 6.000 ljudi, u ovom momentu su popunjeni, pa humanitarne organizacije s nestrpljenjem očekuju otvaranje novog centra u bivšem dečjem odmaralištu Divljana, koji će prve stanare možda primiti danas. Prema ranijim najavama, ovaj centar će moći da primi 250 ljudi.

„Srbija nastavlja da postupa humano u ovoj situaciji. Obavezala se da obezbedi 6.000 mesta, a evo otvara i više, Vlada je najavila otvaranje novog centra“ – kaže portparol UNHCR-a u Srbiji Mirjana Milenkovski.

Poslednji izveštaj ove organizacije objavljen 25. decembra pokazuje da se u Srbiji nalazi oko 7.000 izbeglica, tražilaca azila i migranata od kojih je 5,760 smešteno u centrima, a ostali su na otvorenom. Oko 1.200 njih spava u Beogradu na otvorenom u napuštenim zgrada sa nehigijenskim uslovima čak i na izuzetno niskim temperaturama, a oko 130 njih na otvorenom čeka ispred takozvanih „tranzitnih zona“ na mađarskoj granici da bi u toj zemlji zatražili azil. Među 1.200 ljudi, koliko ih je trenutno u Krnjači, nalazi se 420 dece koja će Nou godinu dočekati u ovom azilnom centru.

Situaciju otežava činjenica da Mađarska u svoju zemlju legalno propušta svega desetak tražilaca azila dnevno, a u Srbiju ih za to vreme na različite načine uđe nekoliko puta puta više. Zbog svega toga, upozoravaju humanitarne organizaije, broj ljudi koji ovde ostaju „zaglavljeni“ i sve više raste. Osim toga, čekanje na red za ulazak u Mađarsku traje mesecima.

Problema će, po svemu sudeći, biti i naredne godine za kada se, kako je za RTS rekao državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević, od Evropske unije očekuje još oko 4 miliona evra.

Ova suma bi, kako je istakao, trebalo da bude podeljena na dva sektora – za razvoj lokalnih samouprava pogođenih migrantskom krizom i za Ministarstvo zdravlja, odnosno bolnice. U njima se prema potrebi zbrinjavaju migranti i izbeglice, kao što se dogodilo posle teške saobraćajne nesreće kod Niša kada su u udesu poginule 3 i povređeno 9 osoba, a krijumčar je pobegao.

Upravo je borba protiv krijumčara jedan od zadataka na kojima rade zajedničke snage Vojske i policije na srpskim granicama koje su u poslednje dve nedelje, izveštava RTS, uhapsile 25 krijumčara.

A zaštita srpskih granica je jedna od stavki u koju je Evropska unija uložila 7,5 miliona evra – novac je utrošen za opremu, modernizaciju i angažovanje gostujućih službenika iz zemalja članica EU.