Koje štetočine i bolesti prete drveću i biljkama, učili su i ovog vikenda u teoriji i u praksi osnovci iz Trupala, kažu organizatori iz Centra za društvene inovacije NIIT. Vikend im je, dodaju, počeo u prirodi Niške Banje, a završio se u podnožju Suve planine.
Kako izgleda kada biljku napadne štetočina ili bolest i koje od njih postoje – bile su teme prvog dana vikenda u Niškoj Banji koje su za učenike biološke sekcije Osnovne škole “Prvi maj” iz Trupala spremili predavači, dodaju iz NIIT-a.
Učenici su saznali i koje su bolesti biljaka najzastupljenije i šta su najčešći paraziti u pograničnom regionu Srbije i Bugarske, navode organizatori.
Na prezentacijama botaničara i entomologa u Niškoj Banji videli su potkornjake, insekte koji su najveće štetočine četinarskih šuma, ali i hrastove strižibube – objašnjavaju iz NIIT-a.
Već sutradan organizatori su osnovce odveli u obilazak sela Donji Dušnik u podnožju Suve planine, gde su nastavili sa praktičnom obukom.
Svoje utiske sa časa u prirodi nisu krili pa kako kažu neki od đaka, šetnja kroz prirodu ih je dodatno zainteresovala i podstakla da obnove teorijska znanja od prethodnog dana.
Najzanimljivije mi je bilo kada smo išli do Vrela u Gornjem Dušniku gde se nalazi prva u nizu vodenica u ovom selu. Usput smo videli različite biljke i životinje koje su zapravo paraziti i štete šumama. Takođe, viđali smo i različite biljne vrste o kojima smo slušali na prethodnim aktivnostima pa nije bilo na odmet obnoviti znanje – kaže učenica Neda Stanojević.
Uz laganu šetnju, prepričavaju iz NIIT-a, mladi su fotografisali i prepoznavali štetočine i bolesti biljaka koje će ući u bazu podataka o vrsti flore u prekograničnom regionu Srbije i Bugarske.
Osnovci su prethodnih vikenda učili i o zeljastim biljkama, šumama i ugroženim vrstama na nastavi u prirodi u okviru EU projekta prekogranične saradnje, na kome su partneri NIIT centar, YMDRAB iz Botevgrada, kao i Institut za šume iz Sofije.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0