Jug se prazni, samo u 4 grada 40.000 ljudi manje, Leskovac bez 18.000
U proteklih 11 godina gradove na jugu Srbije napustilo je više od 40.000 ljudi, pokazali su prvi nezvanični rezultati nedavno završenog popisa. U periodu između dva popisa Pirot je izgubio skoro 8.000 stanovnika, Vranje blizu 10.000, Prokuplje oko 7.000, a Leskovac je siromašniji za čak više od 18.000 ljudi. Uzroci masovnog pražnjenja juga su višestruki, kaže za Južne vesti nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović – od starog stanovništva, unutrašnjih i spoljašnjih migracija, do političkog aspekta.
Iako se preliminarni rezultati popisa stanovništva očekuju do kraja novembra, a zvanični na proleće sledeće godine, prvi rezultati lokalnih popisnih komisija su obeshrabrujući i ukazuju na masovno pražnjenje juga Srbije koji je od 2011. godine do sada ostao bez 41.828 građana.
Najviše ljudi u protekloj deceniji izgubio je Leskovac – čak 18.330.
Na osnovu aktuelnog popisa na teritoriji Grada Leskovca živi 125.876 stanovnika, a 2011. godine je živelo 144.206 ljudi. Trenutni broj domaćinstava je 41.119, što je oko 2.500 domaćinstava manje nego pre 10 godina.
Prema rečima načelnika Gradske uprave Dušana Aritonovića, u Vranju je do 30. oktobra popisano 74.274 građana koji žive u 37.214 domaćinstava.
Prema popisu iz 2011. godine, na području grada Vranja živelo je 83.524 stanovnika, a to 9.250 ljudi više nego sada.
U Pirotu je do 31. oktobra popisano 50.099 osoba i 30.044 domaćinstva, što je za 7.829 ljudi manje nego pre 11 godina, kada je na toj teritoriji živelo 57.928 građana.
Prokuplje, gde trenutno živi blizu 38.000 stanovnika, izgubilo je 6.419 ljudi u proteklih 11 godina.
Prema popisu iz 2011. godine tamo je živelo 44.419 stanovnika.
Opština Svrljig, u kojoj je sada prema prvim nezvaničnim podacima registrovano 10.900 stanovnika, izgubila je od prethodnog popisa stanovništva 3.349 ljudi.
Jovanović: Jug nema gubitak stanovništva, imamo masovno pražnjenje teritorija
Staro stanovništvo na jugu Srbije, posebno u ruralnim sredinama, kao i unutrašnje i spoljne migracije su, prema rečima nekadašnjeg direktora NKD-a Mladena Jovanovića, dva procesa koja u kombinaciji uništavaju jugoistok Srbije.
Kako objašnjava, zbog kretanja ljudi od malih ka većim mestima, koje ide na štetu manjih gradova, mi imamo Srbiju unutar Srbije.
Prema njegovim rečima glavni uzroci migracija jesu standard života, nepristupačnost osnovnim civilizacijskim tekovinama, ali i centralizujuće politike koje se u Srbiji vode poslednjih 40 godina.
Ništa značajno nije urađeno na lokalnim infrastrukturama van užih centara gradova, već možda dobrih 40 godina. Svi zahvati koji su se dešavali bili su obično skoncentrisani na centralne gradske trgove. Ono gde nije bilo gotovo nikakvih pomaka je vodovod, kanalizacija, izvan urbanih centara. Da ne pričamo o školstvu, škole se sve više zatvaraju u manjim mestima i to se radi bez ikakvog proračuna kako će to uticati na lokalno stanovništvo. Skorom centralizacijom zdravstva dodatno je ukinut pristup zdravstvu – sela nemaju ambulante, apoteke. Kada nemate doktora u svom selu, posebno sa starim stanovništvom, koji će mladi čovek ostati tu? Mi nemamo pristup osnovnim civilizacijskim tekovinama u manjim sredinama. Tu nije bilo pomaka, naprotiv situacija je gora jer je došlo do centralizacije – ocenjuje Jovanović.
Na sve to dodaje i javni saobraćaj, koji je, kako kaže, zbog komercijalnog momenta zarade sve značajniji i sve manje se vodi računa o linijama koje imaju mali broj putnika, pa je ljudima sve teže da iz prigradskih naselja i sela dođu do gradova.
I kada se to spoji – život u selu koje nema ambulantu, doktora, školu, nema prevoz, nema mesaru, nema apoteku, u najboljem slučaju jedan dragstor…posle niza tih prekretnica ljudi odlučuju da napuste to mesto. Čak i sada kada je zagađenje veće u gradskim sredinama povratak na selo nije opcija. Kvalitet kulturnog života i u većim mestima na jugu je nikad niži, verovatno još od perioda između dva svetska rata. A danas svako može kako se može živeti negde i jednostavno u potrazi za tim životom vrlo lako se rešavaju da odu, verovatno prvo u Niš, potom Beograd ili Novi Sad, a onda inostranstvo – dodaje Jovanović.
Kada je reč o masovnom praženjenju teritorija, Jovanović kaže da je važno sagledati i politički aspekt, a da su politike vođene u Srbiji od druge polovine osamdesetih do danas centralizujuće i dodatno koncentrišu političku i ekonomsku moć u Beogradu.
Cela politička strana već dobrih 40 godina intenzivno radi na beogradizaciji Srbiji i svih resursa i na kraju krajeva najvažnijeg resursa – a to su ljudi – zaključuje Jovanović.
Objašnjava da se na ljude ovde gleda kao na resurs koji treba prodati i da se tretiraju kao neka vrsta robe.
Politike se, kako kaže, donose u korist malog broja ljudi koji imaju novac, a ljudi se gledaju kao sredstvo privlačenja tog novca, dok normalne zemlje svoje građane doživljavaju kao primarni resurs, u čijem interesu se donose odluke i vrlo su oprezne u tome kome daju priliku da razvija svoju privredu.
Podsetimo, popis stanovništva u Srbiji trajao je od 1. do 31. oktobra, a zvanični rezultati će biti poznati na proleće sledeće godine.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
18Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Pobegli ljudi iz Leskovca zato sto im je gradonacelnik lepsi od njih!
A kako da ne pobegnem iz Prokuplja kad za 10 godina njihove vlasti dinar jedan nije uložen u izgled grada? Znači fasadu jednu nisu prekrečili. Da radim u robovlasničkim firmama i da me voze na mitinge?
Pa jok šišarke, naravno da će ljudi da idu tamo gde će da im bude bolje za život, aa ne da budu tu i da si krpe kraj sa krajem ( od plate do plate ) .
Evo Ana je pomenula i robovlasnike,u Babusnici zadovoljni,uvlace se sns mafiji,robovlasnicima za 50 000,kazu cuti,trpi,nema bolje.Haha.
Podaci za ovolike gradove a za varos Babusnicu(mada mislim da je vec selo) jos nema!!!
Neki bot udario minus.
Da vidimo,Babusnica je 2011-e imala 4 601 stanovnika,za ovih 11 godina dosta je ljudi pobeglo i umrlo,i jos beze i umiru,bas je umrlo dvoje komsija pre nego da ih popisu.
Po zakonu za status grada i opstine potrebno je 10 000 stanovnika.Tacka.
Bila je kasaba,sad je selce.
Pa pun je Nis Leskovcana, Vranjanaca i ostalih juznjaka, zato i skacu cene stanova. Samo steta sto nema Milosevica da kazu da je prodao jug Srbije kao Kosovo.
Sad mi je jasno kako je smanjena nezaposlenost u Pirotu i svuda za 20%
…ovo su rezultati naprednjačke vladavine za poslednjih 11 godina, pusta sela, poluprazni gradovi, njive obrasle u korov, škole bez dece…džaba onoliko laganje kako smo ekonomski tigar, da je sada zlatno doba, da su napravili ne znam ni ja koliko kilometara auto puteva i robovlasničkih fabrika…ljudi vide i osećaju na svojoj koži da nikad gore nisu živeli nego u proteklih 11 godina
Ma Leskovac puko ko trula letva.Prazan grad,kako rade tako zanju.Jos neku gofinu bice kao Vlasotince.
Dok centralizovana Srbija ne bude vrednovala ljude,približno jednako kao u većim centrima,dotle će velika većina hrliti za boljom sredinom za život.
Zašto raspon plata,nije približno podjednak na celoj teritoriji,za istu vrstu delatnosti?
Interesantno kako je stanje u opštini Gadžin Han. Nekad je bilo 8 hiljade stanovnika na papiru, ali koliko ima stvarno.
Pogledajte Google mapu i videćete da samo Srbija nema regione ,sve države u Evropi imaju suštinsku decentralizaciju a mi smo jedna strašno centralizovana zemlja.To nas vodi u propast.A i godinama Srbijom ne vladaju Srbi.
E sada je to pravo,političko,Pirotsko ogledalo!
То је право стање ствари. У прошлој години 72.000 је мање рођених од умрлух у Србији, плус они који су отишли у иностранство.
Ми нисмо свесни тог проблема ни као народ, ни као држава Србија.
Грамзиво градимо и купујемо станове у Београду.
Београд на води, а Срби низ воду.
A kako i da ne odemo!? Rođena sam leskovčanka, ali bila PRIMORANA da odem, jer ovakva kontrola zapošljavanja od strane gradonačelnika nije viđena!
Neoboriva je činjenica da je Beograd iskasapio Srbiju.
Smoždio, urnisao, devastirao…
Žalosno, ljudi moji, ža-lo-sno!