Južna Srbija bogata prirodnim lepotama, retkim biljnim i životinjskim svetom

Sicevaska klisura foto Milica Jovanovic
Sićevačka klisura krasi Nišavski okrug; foto: JV/M. Jovanović

Na prostoru južne Srbije ima 18 zaštićenih područja i ovaj broj će, kako kažu u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, rasti jer je ovaj region jedan od centara balkanskog, a time i evropskog biodiverziteta i geodiverziteta. Danas je Nacionalni dan zaštite prirode koji će, zbog vanrednog stanja, biti obeležen virtuelno – na sajtu i društvenim mrežama Zavoda.

Cunguljski vodopad
Čunguljski vodopad jedan od najlepših na Staroj planini; foto: Wikimedia/Snežana Lazić

Nacionalni dan zaštite prirode se obeležava svakog 11. aprila pošto je prvo rešenje o zaštiti Zavod doneo tog datuma 1949. godine i odnosi se na zaštitu vodopada Velika i Mala Ripaljka u blizini Sokobanje.

Na prostoru južne Srbije ima ukupno 18 zaštićenih područja i to su parkovi prirode: Sićevačka klisura kod Niša, Stara planina kod Pirota, Radan blizu Kuršumlije, zatim strogi rezervati prirode: Jelašnička klisura kod Niša, Venerina padina kod Babušnice, Suva planina, Jerma, Rtanj (Sokobanja), Zekeničje (Leskovac), Kukavica (Vladičin Han) i Jarešnik (Bosilegrad).

suva planina
Suva planina je park prirode, foto: PSK „Kukavica“

Predeli izuzetnih odlika su Ozrenske livade (Sokobanja), Dolina Pčinje (Bujanovac), Lepterija-Sokograd (Sokobanja), Tatkova zemunica (Merošina), Vlasina (Surdulica, Crna Trava), a zaštićeno stanište Bresnička slatina kod Prokuplja.

Na prostoru jugoistočne Srbije ima oko 20 zaštićenih područja i ovaj broj će, svakako, rasti budući da je jugoistok Srbije jedna od centara balkanskog, a time i evropskog biodiverziteta i geodiverziteta. Time što predstavlja osobitu klimatsku zonu, ovaj region bogat je brojnim retkostima koje odlikuje autohtonost, retkost, endemičnost i reliktnost. Kao posebne vrste ovog tipa izdvajaju se biljke natalijina i srpska ramonda, divlja orhideje gospina papučica, rtanjski čaj, makednoski hrast, grčka kornjača i mnoge druge – kažu u Zavodu.

foto: Igor Đorđević
Kanjon reke Jerme; foto: Igor Đorđević

Spomenici prirode botaničkog karaktera su brojni na jugu Srbije, a predstavljaju retke ili značajne primerke biljnog sveta, pojedinačno stablo ili skupinu stabala, drvorede, parkove, arboretume, botaničke bašte i drugo.

Zbog vanrednog stanja i policijskog časa, ove godine Nacionalni dan zaštite životne sredine biće obeležen onlajn.

Više od osamdeset prezentacija grupisano je u četiri celine: Geodiverzitet i geonasleđe, Zaštićena područja Srbije (nacionalni parkovi, parkovi prirode, specijalni rezervati prirode, spomenici prirode, predeli izuzetnih odlika i dr.), Zaštita biodiverziteta i ekosistema i Zaštita prirode, klimatske promene, obnovljivi izvori energije, koje se mogu preuzeti preko linka u odeljku programi za nastavnike. Na ovom linku dostupni su i video zapisi o prirodnim dobrima – kažu u Zavodu.

Iako svetu prirode prija smanjen intenzitet kretanja ljudi, kako kažu u Zavodu, naročito u trenutnom reproduktivnom i periodu odgajanja mladih, postoje životinje kojima, upravo u ovom periodu, treba naša pomoć.

To su životinje koje se nalaze u zoološkim vrtovima, prihvatilištima, javnim akvarijumima i tropikarijumima i drugim ustanovama koje imaju svoje mesto i ulogu u programima očuvanja retkih i ugroženih vrsta, prihvatu i zbrinjavanju, ali i obrazovanju na temu zaštite prirode, a koje, usled nemogućnosti rada sa posetiocima, nemaju dovoljno sredstava za ishranu i preživljavanje životinja. Udruženje „Zooplanet“ iz Niša, takođe se sureće sa istim problemom, pa bi pomoć ovom udruženju i njihovim štićenicima dobro došla i bila od velikog značaja – kažu u Zavodu.

Jelašnička klisura
Jelašnička klisura; foto: Wikimedia/Srđan Mitić

Pod zaštitom se nalazi 469 zaštićenih područja: 5 nacionalnih parkova, 18 parkova prirode, 21 predeo izuzetnih odlika, 69 rezervata prirode, 6 zaštićenih staništa, 314 spomenika prirode, 36 područja od kulturnog i istorijskog značaja koja su zaštićena na osnovu ranijeg Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o zaštiti spomenika kulture, kao i 1.783 strogo zaštićenih divljih vrsta i 860 zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, navodi se na sajtu Zavoda.

Bogatstvo prirode Srbije, koja predstavlja jedan od 158 centara svetskog biodiverziteta, ogleda se u prisustvu velikog broja staništa kao što su stepe, peščare, slatine i šume prašumskog karaktera u kanjonima i klisurama divljih reka i planina, što čini da naša zemlja predstavlja jedan od šest centara biodiverziteta Evrope, sa raznovrsnim ekosistemima od submediteranskog do subarktičkog tipa. Naši najočuvaniji i najznačajniji delovi prirodne baštine čuvaju u okviru sistema 470 zaštićenih područja koja zauzimaju površinu od 7,66 % teritorije Srbije – kažu u Zavodu.

Dan zaštite prirode u Srbije je ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode iz 2009. godine

Slični tekstovi

Komentari

7
  1. Samo u Nišu možeš da vidiš životinje u centru grada. Konjske zaprege prolaze kroz centar Niša i niko od nadležnih u gradu ne preduzima i neće da preduzme ništa. E to je to prirodno bogatstvo.

    • Onda nisi nikada bio u Prokuplju. To treba videti…

  2. moj predlog za ovo leto, ko je u malo bolju kondiciju i voli avanturu, obilazak istocne srbije biciklom. prelepa priroda i mnogo dobrih ljudi

  3. Džaba sve to kad nije adekvatno unovčeno. Najslađe pare su od turizma, ali TOS forsira beograd i N. Sad u inostranstvu. Ništa lepše od prirode.

  4. Kad vec nema Grcka ove godine…

  5. A usred Parka prirode KAMENOLOM?!! On postoji decenijama ali privatnici koji ga zakupljuju poslednjih godina, vrše eksploataciju kako stignu, površinski . Naselje Ostrovica potpuno je prekriveno prašinom .

  6. JV bravo za tekst!Neka to nase bogatstvo ostane nasoj deci ,koja se od predskolskog vaspitavaju da cuvaju prirodu.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.