„Južne vesti“ slave 14. rođendan

Južne vesti ne čine vesti, izveštaji, najave, reportaže, istraživanja, fotografije, video-prilozi, emisije ili ankete, Južne vesti već 14 godina čine – ljudi. To su ljudi koji svakodnevno predano, sa velikom željom, trudom, posvećenošću tragaju za istinom, pokušavaju da podižu svest građana, slušaju o problemima, traže rešenje. I to rade tačno 14 godina – na današnji dan 2010. godine počeo je sa radom sajt koji je dosad imao preko 311 miliona otvorenih stranica, a koji raste sa svojim čitaocima, prijateljima i saradnicima.

Kroz zagađen vazduh treperi 14 sveća na torti. Možda baš u ovom trenutku nije zagađen, ali česta pojava ovog problema jeste bila jedna od brojnih tema o kojima su Južne vesti pisale godinama unazad.

Broj 14 ne donosi jubilej, ali je Južnim vestima doneo podsetnik na sve prethodne godine borbe, lepih i tužnih vesti, informacije o uspesima južnjaka, podsećanje na važne datume i bitne ličnosti, ukazivanja na različite probleme, obaveštenja o zloupotrebama novca i malverzacijama u javnom sektoru, sa preko 120.000 tekstova i preko 311 miliona otvorenih stranica. Samo u prethodnoj godini Južne vesti imale su 3,3 miliona čitalaca i 13 miliona pročitanih stranica.

Od trenutka kada je 2010. godine tadašnji šef Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a Đorđe Padejski simbolično klikom miša pustio u etar tekst “Manipulacije na niškom aerodromu” do sada, a nadamo se i dalje, uz nas su bili čitaoci, kolege, kritičari, savetnici, davaoci sugestija, partneri, saborci, saputnici i sapatnici.

Pritisci i pretnje nisu bili retki, a ni nagrade, priznanja i pohvale nas nizu zaobilazili.

Redakcija je menjala sastav i mesto rada, sajt je menjao dizajn, ali se nije menjao pristup poslu.

Novinarsko-urednički tim čine glavni i odgovorni urednik Milan Zirojević, zamenice Ljubica Jocić (autor ovih redova) i Jelena Canić Milanović, šef dopisništva Aleksandar Kostić, novinari Jovana Stojanović, Ljubiša Mitić, Ljubomir Filipov, Tamara Radovanović, Tamara Todorović, Sonja Vidojković i Nikola Đukić, zatim saradnici Tamara Tasić, Vanja Keser i Jelena Mišić, a tu su i direktori Vitomir Ognjanović i Dragan Petković, deo administracije (ali mnogo više od toga) Nikola Marković i Jovana Živanović, ali i brojni drugi.

---

O nama su rekli

Nije lako pisati o sebi, svom radu i bliskim ljudima. Zato su drugi dobili reč. Rođendanske čestitke stizale su uz reči podrške i želje da nastavimo istim putem.

Tračak nade da nisu svi ućutali, čast malobrojnim izuzecima – opisao je Južne vesti Bojan Ranđelović, gitarista Novembra.

Za trofejnu sportiskinju i učesnicu Olimpijskih igara Lidiju Mihajlović, kako kaže, Južne vesti su najbitnije.

Iz više razloga. Vodili ste bitku zajedno sa nama. Uvek i oko svega i kad je dobro i kad je loše. Zahvaljujući vašim pitanjima neke stvari su se ubrzale, neke završile, ali od svega najvažnije, mnogo se čulo od Južnih vesti. To nisu samo lokalne vesti, već idu mnogo šire i dalje. Meni je važno i merodavno šta napišu i objave Južne vesti. Uspesi naši uvek su se od vas prvo čuli – kaže Lidija Mihajlović.

Ivan Grujić, aktivista iz Leskovca poželeo da je da budućnost bude svetla, uz poštovanje novinarskih i etičkih standarda.

Najveća vrednost vam je što se trudite kao regionalni medij da, sa jedne strane ne budete deo vladajuće strukture i medijske mašine, a sa druge strane trudite se da poštujete Kodeks novinara. I 14 godina opstajete na tržištu. Glavni poslovni model je privlačenje pažnje ljudi, a kada konkurencija ne poštuje standarde u novinarstvu i na nizak način koristi emocije ljudi, a ima finansijsku podršku države, tu je vaša vrednost da u trouglu tržišnog modela, nezavisnosti od vlasti i poštovanje etičkog kodesa, trudite se da opstanete. To je veliki uspeh, a ne stoji iza vas korporacija. Svaka vam čast na tome i samo vi znate kako uspevate – kaže Grujić.

Dušan Aleksić, docent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu, ističe da je „u današnje vreme baviti se novinarstvom poštujući profesionalne i etičke principe dovoljno teško“.

Na lokalnom nivou to je još teže, jer su pritisci veći, finansije ograničene, a potreba za informisanjem i ostvarivanjem javnog interesa ista. Zato su mediji poput Južnih vesti važni. Svakoj sredini potrebni su mediji koji postavljaju pitanja, a ne prenose saopštenja. Potrebni su mediji kojima je javni interes iznad političkog i komercijalnog. Potrebni su mediji koji će javnosti jasno pokazati razliku između dobrog i lošeg novinarskog proizvoda. Potrebni su mediji koji, uprkos svim preprekama, ne odustaju i ne skreću sa puta profesionalne misije. Južne vesti jesu takav medij. Zahvaljujući besprekornoj reputaciji koju su gradili sve ovo vreme pokazali su i dokazali da su medij kome se može verovati. Zbog toga i jesu možda najznačajniji izvor informisanja za građane juga Srbije, a to je u medijskom mraku u kome živimo veoma važna svetla tačka – kaže Aleksić.

Demokratske i prosperitetne društvene zajednice se ne mogu zamisliti bez slobodnih medija, smatra direktor niške Klinike za kardiohirurgiju dr Dragan Milić.

Ti mediji su u suštini dijagnostičari koji javnosti ukazuju na anomalije, probleme, objavljuju različita mišljenja i pokreću društveni dijalog po svim temama kako bi se našla najbolja rešenja ali i skrenula pažnja nadležnima na probleme koje ne vide ili ne žele da vide. Južne Vesti su sve ovo i mnogo više. Svetionik slobodne misli u našem gradu koji se beskompromisno bori za istinu i normalnost. Južne Vesti su postale jedan od simbola grada Niša sa velikim uticajem ne samo u Nišu već i šire. Južnim Vestima se veruje, a ja volim da kažem i faktor odvraćanja od mogućih zloupotreba… Budite i dalje hrabri, nepristrasni i samo svoji – poručio je Milić.

Psihijatar i psihoterapeut Ivajlo Ilijev kaže da su „Južne vesti više od hroničara i opservatora ovih turbulentnih i mračnih vremena“.

One su medij mladih, hrabrih, avangardnih i dobronamernih novinara koji plene svojom analitičnošću, raznovrsnim spektrom tema i ostavljaju svetle tragove žurnalizma u epohi u kojoj su lavirinti života složeni i zamršeni. Eho Južnih vesti ima potencijale mnogo šireg i značajnijeg uticaja u sagledavanju rasplitanja višedecenijskih čvorova našeg društva – kaže Ilijev.

Aktivista i projektni direktor Delija Nenad Stojanović kaže da jednostavno, ne bi mogao bez Južnih vesti.

To je moj ritual, moj deo dana, nešto bez čega ja ne počinjem dan. Objektivno novinarstvo, hrabre teme koje ne bi ugledale svetlo dana i nekakva protiv teža ovom ludilu koje živimo, samo su deo zbog čega je neophodno da nam trajate što duže. Hvala celoj ekipi. Nadam se da ste svesni koliko ste bitni za ovaj grad, za južnu Srbiju i svakog od nas posebno! – kaže Stojanović.

Njegovi statusi na društvenim mrežama često na šaljiv, a uvek na precizan, način prikazuju svakodnevnicu u Nišu. Miljan Veselinović poželeo je srećan rođendan uz poruku da „nikada nećemo biti sami“.

Južne vesti kao jedan mali, ali opet veliki medij u medijskom mraku u kome živimo već decenijama, godinama unazad hrabro i profesionalno obavlja svoj posao i pokazuje šta zapravo jednom društvu koje teži demokratiji znači „slobodno i nezavisno novinarstvo“. Za mene lično slobodno i nezavisno novinarstvo oslobađa naše društvo od straha, zatvorenosti, indiferentnosti i daje mu mogućnost da vidi ono što nije želelo i da tako „progleda“. Na jugu naše zemlje tu funkciju obavljaju pre svih male Južne vesti i zato su jelte- velike – kaže Veselinović.

---

Šta statistika kaže

Najviše su se tokom proteklih 14 godina, kazuju podaci, čitale vesti iz Niša, Prokuplja i Leskovca, a od rubrika najčitanije su bile informacije iz hronike i sporta.

U sportu je bilo i favorita – Fudbalski klub Radnički, Kup Radivoja Koraća, stadion „Čair“.

Ono što se nije menjalo u odnosu na prošlu godinu – najčitaniji tekst ikada je “Počele onlajn prijave za 100 evra, ali sajt Uprave za trezor radi sa poteškoćama” iz 2020. godine. Sledi tekst “Marinković nije član PZN?” iz 2012, a na trećem mestu po posećenosti je tekst “Ubijen Miloš Savić” iz 2014. godine.

Građani imaju probleme, to nije novost, a da žele da ga prijave pokazuje i statistika – skoro 800.000 pregledanih stranica bilo je na tagu ”Prijavi problem”.

Gledajući samo prethodnih godinu dana – najčitanije vesti su bile „Sukob vršnjaka: Ubijen dečak u Niškoj Banji„, „Uhapšen vlasnik niške Industrije mesa Biftek“ i „Auto sleteo u Nišavu, žena stradala„.

Osim informacija iz hronike, na vrhu liste su i „Vučić: Penzionerima po 20.000 dinara„, „Parking kod Delte više nije besplatan, radnici najavljuju blokadu rampe“ i priča „Heroin, marihuana i kriminalna grupa: U pritvoru Perišićev šurak, vozač u Kliničkom„.