Kako je sve arhitekta Julijan Djupon zadužio Niš i zašto mu porodična kuća propada

Baveći se arhitekturom Niša u 20. veku, arhitekta Zoran Čemerikić objavio je monografiju o čuvenom niškom arhitekti Julijanu Djuponu, nedovoljno poznatom srpskoj javnosti, čiji rad opisuje kao mešavinu ruskog akademizma sa elementima srpske nacionalne arhitekture u kojima je radio neke od najznačajnih niških građevina tog vremena, poput Učiteljskog doma i spomenika na Čegru, ali i mnogih vila i palata tadašnjih viđenijih Nišlija. Zbog svog značaja za nišku arhitekturu, Čemerikić smatra da je potrebna inicijativa da se njegova porodična kuća sačuva i pretvori u spomen-sobu, koja će biti nedodirljiva za buduće investitore.

Iako je počeo kao tradicionalista, priča Zoran Čemirikić, poslednji Djuponovi projekti krenuli su ka moderni, što se može svrstati u rane faze niške moderne arhitekture.

U pisanju monografije arhitekta Čemerikić kaže da je mnoge informacije i privatne slike dobio od unuke Julijana Djupona, ali da je čudno da veća porodična zaostavština ne postoji, te da bi ono što je ostalo trebalo sačuvati, a da bi ulica i kuća gde je živeo trebalo pretvoriti u spomen-sobu, koja bi imala ogroman turistički potencijal.

Važno bi inicijativa da se prvo Ljubićska ulica u kojoj je živeo nazove po njemu, drugo da se nađe način i sredstva da se kuća sačuva i restaurira. To je kuća koja ima više vlasnika, jer je nadograđivanja, a njegova unuka poseduje samo jedan sprat. Ta kuća mora da se sačuva, zaštiti i da Grad Niš nešto uradi u tom smislu, jer govorimo o veoma značajnom čoveku – kaže Zoran.

Prema saznanjima niškog arhitekte, blok u kojem se nalazi porodična kuća Djupona, koja je dobro sačuvana, odavno je na meti investitora, jer se nalazi u neposrednoj blizini pešačke zone u centru Niša, kod Osnovne škole “Učitelj Tasa”. Zoran upozorava da bi time bio urušen i izgubljen objekat od izuzetne važnosti za Niš, a da ukoliko javnost ne zna ništa o tome, nikakva inicijativa ne bi ni mogla da se pokrene.

Mnogi vredni objekti, pa i oni koji su samo deo postojećeg konteksta, nepopravljivo su izmenjeni i naruženi, u nekima slučajevima čak i sa saglašnošću autora. A imajući u vidu koliki je građevinski fond sa određenim vrednostima koje zaslužuju zaštitu, situacija je loša, jer zaštićenih skoro i da nema, naročito što se tiče objekata nakon Drugog svetskog rata – kaže Zoran Čemerikić.

---

Djuponove zgrade od javnog značaja za Niš

Rad Julijana Djupona, prema Zoranovim rečima, trajao je od momenta kada je došao u Niš, nakon 1918. godine, nakon Oktobarske revolucije u kojoj je izgubio ženu i dve ćerke, pa sve do 1935. godine. Kako je Zoran rekao, danas je sačuvano 20 stambenih i 4 javna objekta u Nišu.

Prvi javni objekat koji na kome je Djupon radio bio je Englesko-srpski dom, koji danas služi kao Dom učenika srednjih škola u Ulici Kosovke devojke.

Arhitektura je u duhu jednostavnog neoromantizma. Simetrična fasadna šema i sa dekorisanom nazubljenom završnom atikom sa asocijacijom na srednjevekovno utvrđenje. Ovaj motiv je primenjen i kod spomenika na Čegru – rekao je arhitekta.

Spomenik na Čegru podignut je 1927. godine povodom godišnjice Bitke na Čegru, a Čemerikić kaže da se prilikom kopanja za temelj, naišlo na veliki broj kostura poginulih Srba.

Može se reći da je ovakva arhitektura karakteristična za period između dva veka, kada su u neimarstvu česti slojevi romantiza i dekorativnih elemenata nacionalne srednjevekovne arhitekture. Djupon je ovde, lako i vešto zamenio postulate svog obrazovanja na bazi akademizma i pokazao da vlada elementima arhitekture jedne nove sredine – kaže Zoran.

Učiteljski dom koji je završen i otvoren 10. januara 1933 godine urađen je takođe prema projektima Julijana Djupoa i Bore Simovića, koji su ujedno i vršili nadrzor nad izvođenjem radova, kaže Zoran Čemerikić i dodaje da je Učiteljski dom posle rata 1948. godine služio kao Muzička škola, a od 1958. do 1963. godine tu se nalazio bioskop “Kekec”.

Katolička župa, kao 4 javna ustanova, kaže Čemerikić da je u njegovoj monografiji pomenuta više kao podatak da je on radio predlog projekata za rekonstrukciju i nadogradnju koji nije realizovan.

---

Porodične i stambene kuće Djupona

O ranijim Djuponovim radovima se veoma malo zna, ali Čemerikić kaže da je od samog dolaska u Niš počeo da radi ono u čemu je bio najbolji, samo što nije imao dozvole i ovlašćenja, te su njegove projekte potpisivali drugi.

Postoji jedna zgrada u Nišu za koju je velika šteta što nije sačuvana u originalnom izgledu i sa originalnom fasadom. Nekada su je zvali Francuska direkcija, ona je bila izgrađena kao stambena, a uoči rata joj je promenjena namena. Tokom rata je mnogo oštećena i njena fasada je skroz obrijana, ali postoji i dalje. Nalazi se na uglu Generala Milojka Lešjanina i Milorada Veljkovića Špaje. Sada ima i nadogradnju i potpuno je neprepoznatljiva, ali sudeći prema projektima, to bi danas bila jedna od najlepših palata, kao što je recimo palata Andonović – rekao je Zoran.

Vilu koju je izgradio Josif Apel, jedan od sinova Jovana Apela, a koja je danas kafić Pandora, prema rečima Zorana Čemerikića, dugo se nije brojala kao Djuponov rad, ali podatak koji ukazuje na to jeste da je skicu placa u Regulacionoj knjizi ucrtao Djupon.

Kada je govorio o kućama poznatih Nišlija, koje je radio Djupon za Čemerikića je veoma važna i neizostavna kuća Vasića, koji je bio zastupnik forda, koja se nalazi u Obrenovićevoj ulici, koja zaštićena od 1973. godine.

Djupon je dosta eksperimentisao i u komponovanju celih fasada i u detaljima. Pto se tiče funkcionalnih rešenja, ona su uglavnom rezultat konkretnih zahteva investitora i uslova lokacije. Dvospratna zdanja su u to vreme bila retka i svakako su pokazivala finansijsku i političku moć vlasnika – kaže Zoran.

Zoran Čemerikić iz Društva arhitekata Niša napominje da je njegova monografija tek početak istraživanja o Julijanu Djuponu i da to istraživanje neće skoro biti završeno, jer se nakdadno uvek otkrije nešto novo o njemu i njegovom uticaju na nišku arhitekturu, te da upravo zato njegov rad mora ostati sačuvan.