Javna rasprava o predlogu Nacionalne arihtektonske strategije sa Akcionim planom za sprovođenje za period od 2023. do 2025. godine biće organizovana u četvrtak, 9. marta, od 13 sati u niškom Naučno-tehnološkom parku, kako bi se stvorili uslovi za podizanje nivoa kulture građenja kvalitetnih arhitektura kao opšteg interesa.
Vizija Nacionalne arhitektonske strategije, navode iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su izgradnja novih objekata, obnova postojećeg građevinarskog fonda i uređenje javnih prostora, kojima će se ostvariti visokokvalitetna arhitektura. Time će se, kako kažu, unaprediti kvalitet života građana i očuvati i obogatiti kulturni identitet, kao i usmeriti ukupan razvoj ka većoj održivosti.
Iako iz Ministarstva kažu da građani prepoznaju i uvažavaju kvalitetnu arhitekturu i građenu sredinu kao podsticajan životni ambijent, anketa i istraživanje javnog menja, urbanističko planiranje je ocenilo kao nedovoljno efikasno.
Kako piše u istraživanju, uz nisku arhitektonsku kulturu i nedovoljno razvijenu participaciju građana doprinosi se smanjenju kvaliteta života, gubljenju identiteta urbanih naselja i kulturnog predela u celini.
Naglašava se da procedure planiranja i upravljanja urbanim razvojem nedovoljno prepoznaju obeležja identiteta urbane strukture kao potencijala za razvoj i ne tretiraju pojavu tipologija koje narušavaju identitet urbanih naselja – stoji u istraživanju.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pozvalo je sve zainteresovane da daju svoje primedbe, predloge i sugestije na Javnoj raspravi o Nacionalnoj arhitektonskoj strategiji.
Niški arhitekta Zoran Čemerikić rekao je da arhitektonsku raznolikost grada primećuju i laici u toj oblasti, ali da je Niš arhitektonski bogat, bez obzira na veliki broj građevina skromnijeg izgleda iz perioda socrealizma, te da u Nišu ima objekata koji bi mogli da se ne postide i da su u bilo kom evropskom gradu
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Treba da se prestane sa rušenjem po gradu i da se prestane sa uglavljivanjem zgradurina na tim istim mestima – po uskim ulicama, a neretko i slepim.
Dakle, prestati već jednom.
Баш сам то хтео да питам. Чему било каква распарава? У ком великом и познатом граду се стари делови града руше и праве мање-више безличне зграде? Ваљда је нормално да се на новој површини формира нови део града а да се баштина града очува. Сви причају о туризму као шанси. Шта ће то туриста да види када све срушимо?
Pocev od Pariza, ruse se izraubovani nepotrebni i nebezbedni objekti ,a dizu novi (stilski uskladjeni ili moderni) namenjeni zabavi, kulturi, poslovanju.
Ono sto gradu treba su normalni kolovozi, NOVI (!) parkovi, NOVI visespratni parkinzi, kante za djubre svuda gde se pesaci krecu i skloniste za pse i macke lutalice sa pratecom sluzbom za sterilizaciju i lecenje…I gradjanska svest.
Bravo, to je to ukratko. Skoro je preminuo Dragoljub Bakić arhitekta. Pričao je za Beograd da bi trebalo da se zaustavi gradnja na jedno dvadeset godina dok se ne reši grad. Isto važi i za Niš
Mene i komsije su “investitori“ bukvalno zarobili u ulici Jovana Skerlica, tu kod Doma Zdravlja.
На челу града су најчешће били људи који презиру овај град. И у она стара времена читаве четврти града биле су под забраном реновирања „јер ће се ту правити зграде“. Било је поштеније да је град преузео реновирање фасада тих старих кућа, када их је већ деценијама стопирао да дограђују своје куће? Покојни Цанић се залагао за очување градских четврти. Изгледа, после њега, за то никог није брига.
Treba nam da se pored svake postojeće zgrade doda još jedna, da nema prostora da se peške prođe.
Gledaju da na već formirane i završene celine kao Bulevar Nemanjića gde god mogu dodaju novu zgradu.
Treba zabraniti izgradnju u širem centru grada i formirati nova naselja na periferiji pa neka se zida koliko hoće.
Архитектура треба да прати свест грађана.
У нашим условима то значи да је напримерније враћање на пећински начин живота!
Најбоље да СИ напрАвимо сојЕнице, и не треба ни ЈКП „Медијана“, само ће мало кубуримо са’ рибе,па ће пасЕмо траву поред реку, ал’ такO ће уредимо кеј!
“ Kakva nam arhitektura treba, … u Nisu ?“
Ne treba nam arhitektura , treba nam, kao i svakom gradu (mada ovo sada vise lici na haos kasabu) resanja i planovi sirenja grada u sirinu a ne nabijanje u centar i vec postojece prostore izmedju zgrada (pruzis ruku i eto te u komsijskom tanjiru).
Nista lakse kao sada, zakacis se na postojecu vodu, kanalizaciju, struju,… pa posle nece slonce u lonce
više pješačkih ulica zatvaranje centra grada od auta , obilaznica kako željeznička tako i put . više javnih grada ( dvorana , kina ) širenje grada prema moravi . više zelenila rušenje tvornica i kalče u gradu i pretvaranje u zelene oaze , rješavanje parkinga . micanje iz centra grada sve javne službe i micanje prema moravi .
Cemerikicu ne lupaj molim te, 100 godina te znam. „Nis ima raznoliku arhitekturu“, i u secondhand ima raznolika garderoba pa je sve krs. Vozdova i Dusanova ulica: sve prizemne raspale kuce i to je centar grada?? I onda izmedju takvih raspalih turskih kasabskih rusevina niknu zgrade od 5,7, 9 spratova, ulice ne trpe povecani saobracaj, nigde uredjene staze za bicikle, pruga kroz grad… raspad
Od SNS-a nam ne treba nikakva. Vec su uradili i previse. Od rupa i iskopina ne moze vise ni peske da se prolazi