Kanjon Jerme – raj za avanturiste i zaljubljenike u prirodu

Neobične stene, najuži kanjonski usek u Evropi, pećine i prelepi pejzaži krase kanjon reke Jerme, koji može biti idealno mesto za avanturiste, jer se u ovom specijalnom rezervatu prirode mogu oprobati u planinarenju, brdskom biciklizmu, planinskom trčanju ili se odvažiti da obiđu neosvetljenu pećinu.

Koje sve mogućnosti pruža kanjon, koji se nalazi na tromeđi Pirota, Babušnice i Dimitrovgrada, vidi se već na ulazu. Samo putovanje ovim predelom predstavlja doživljaj po sebi, jer raspored stena i uski prolazi ostavljaju utisak kao da nadalje nema prolaza. To i ne čudi, kada se uzme u obzir da na mestu Cediljka razmak između dve stene, visoke nekoliko desetina metara, iznosi svega metar i po.

U to da je kanjon pravo mesto za takozvane “outodoor” aktivnosti, nedavno su imali prilike da se uvere učesnici Avanturističkog festivala, koji je održan od 16. do 20. avgusta u Trnskim Odorovcima.

Za razliku od trčanja na atletskoj stazi ili u parku, ono na planini, kažu neki od učesnika festivala, pruža osećaj slobode, mira, spajanja sa prirodom. Priliku da trči po ovako zahtevnom terenu planina oko Jerme iskoristio je Miloš Popović, koji za sebe kaže da je početnik u planinskom trčanju, ali je za 4 dana ovde prešao 100 km.

Nekako je priroda i okolina takva da se ti kilometri i ne osete. Svako veče se rastegnem na jogi, okupam se u hladnoj reci posle trčanja, što je fenomenalno. Probali smo da se po prvi put u životu popnemo na stenu i uspeli smo i to nam je bilo fenomenalno – ispričao je utiske Popović.

Najzanimljiviji za planinare svakako je vrh Panica visok gotovo 1.500 m, koji je najviša tačka Vlaške planine. Ivan Dinić, Nišlija koji se do sada penjao po planinama u blizini rodnog grada, rešio je da proširi listu osvojenih vrhova, a počeo je upravo od Panice. Pogled sa vrha mu se sviđa, ali naglašava da je mnogo bolji sa vidikovca, koji se nalazi nešto niže.

Uspon je težak na jednom mestu, jer se penješ skoro uz vertikalni zid sa silnim nekim sitnim kamenjem. Prilično je uvrnuto kada vidiš da neko stane na kamen koji je ispred tebe, koji izgleda veliko i sigurno i on samo krene da klizi. Onda taj koji je zgazio nastavi gore, a svako prenosi onom iza sebe da se ne staje tu – priča Dinić.

---

Pećina u kojoj je „mračnije nego kad zatvoriš oči“

Mesto koje krasi kanjon Jerme, a koje takođe može biti pravi izazov za avanturiste i ljubitelje prirode, jeste pećina Veterna dupka koja spada među najdublje u Srbiji – proteže se oko 4 km, ali posetioci mogu proći samo prva 2. Ona nije prilagođena turistima – nema osvetljenja niti staza, ali je možda to upravo ono zbog čega i dalje nije teško poverovati u legende o blagu u njoj, te silnim tragačima koji su nestali tražeći ga.

Obiluje pećinskim nakitom, a na sredini se nalazi i jezero do koga je, istini za volju, malo teže doći. Sam naziv “veterna” potiče od toga što je ispred i u njoj jako hladno i stalno duva vetar. Kako objašnjava jedan od avanturista koji su je posetili Mihajlo Bobar, osećaj dok se hoda kroz ovu pećinu je “kao da si uključio klimu na 18 stepeni”.

Iako se ne može reći da bi se u ovu aktivnost upustio svako, Bobar kaže da nije potrebna nikakva posebna fizička priprema, ali da je neophodno biti spretan i pažljiv.

Sve unutra je dosta klizavo, vlažno, hladno i naravno mračno, tako da smo svi imali čeone lampe, sa njima se prilično dobro videlo. Probijali smo se jedva nekako, bilo je dosta delova gde smo se jedva provukli, a negde je bilo i lako. Ali unutra je mrkli mrak, ja mislim, da smo ugasili svetla bukvalno nikada ne bismo našli put da izađemo. Mračnije nego kada zatvoriš oči – priča Bobar.

---

Uz trčanje i planinarenje i joga i streličarstvo

Kako mnogi avanturisti i zaljubljenici u ekstremne sportove ne znaju ništa o mogućnostima koje pruža ovaj kanjon, upravo njima je bio namenjen nedavno održan Avanturistički festival.

Organizatori kažu da nisu očekivali veliki broj učesnika, ali se pojavilo njih stotinak, među kojima su se pored Srba našli i Makedonci, Bugari i Bosanci.

Kamp je bio postavljen u selu Trnski Odorovci, a učesnici, zajedno sa blizu pedesetoro ljudi iz organizacije, odavali su utisak velike porodice. Među njima je bilo i mladih, ljudi srednjih godina, ali i dece, pa je tako najmlađi učesnik imao svega 4 godine.

Atmosfera u “gradu od šatora” bila je domaća, a svim “stanovnicima” bili su ponuđene najrazličitije aktivnosti. Osim planinarenja, trčanja i pećinarenja, oni su mogli da se oprobaju i u streličarstvu, da se opuste uz jogu, pokušavaju da balansiraju na sleklajnu ili nauče nešto novo o preživljavanju u prirodi.

Tako je gađanju tradicionalnim lukom, napravljenim od jednog komada drveta i bez ikakvih dodataka, podučavao Igor Aćimović iz lukarske radionice “Staro brdo” iz Lapova.

Ovo je nešto što prati čoveka od samih njegovih početaka. Ovo parče drveta i kanapa je nastalo u nekoj praistoriji i do sada se nije promenilo. To je svima nama u nekim genima, kada uzmete luk i strelu osećaj je lep, to je ono što nas motiviše – priča Aćimović.

U kampu je bila razapet i skajlajn – traka po kojoj se hoda ili izvode akrobacije. Iako deluje izuzetno zahtevno, kao da je potrebno biti gimnastičar da bi neko makar stajalo na njoj, jedan od penjačkih instruktora na Avanturističkom festivalu Dušan Branković kaže da je dovoljno svega par dana vežbe kako bi se napravili prvi koraci.

Sleklajn je aktivnost u prirodi, koja se ustvari bazira na propriocepciji, odnosno na svesti o položaju tela u prostoru. Ljudi ovde vežbaju ravnotežu, vežbaju osećaj za pokret, vežbaju kretnju iz jedne pozicije u drugu. Ne radi se čak ni o fizičkoj spremi, jednostavno boravak u prirodi i ravnoteža, balans, neki mir, svako nađe svoju disciplinu u sleklajnu – priča Branković.

---

I ris među „stanovnicima“ kanjona

Meštani Trnskih Odorovaca kažu da je ovde tek pre četrdesetak godina izgrađen put. Do tada je jedino prevozno sredstvo bio vozić, a služio je najviše radnicima rudnika Jerma, nadaleko čuvenom po kvalitetu kamenog uglja, ali i tome što je tu snimljen prvi „naručeni“ film u Kraljevini Jugoslaviji – „Rudareva sreća“.

Možda je baš to što je bilo tako teško do njega doći i očuvalo toliko prirodno bogatstvo, zbog koga je 2014. godine predeo oko Jerme i proglašen za specijalni rezervat prirode.

Ovde su naučnici pronašli veliki broj biljnih vrsta, njih 887, što čini gotovo četvrtinu flore Srbije. Mnoge od njih su endemične ili rektilne, što će reći da su im potrebni specifični uslovi, te nastanjuju veoma mali broj područja, a 115 su na spisku zaštićenih vrsta.

Evidentirano je i 108 vrsta ptica, od kojih su najznačajnije suri orao, riđi mišar, jarebica kamenjarka, buljina – ptica iz reda sova, kao i specifična podrvsta vrane, žutokljuna galica. Od sisara brojne pećine uslovile su veliku rasprostranjenost slepih miševa, ali ono što privlači najveću pažnju svakako je ris. On spada u ugrožene vrste u Evropi, a učesnici Avanturističkog festival kažu da su videli odraslog risa sa mladuncima.

Osim flore i faune, posebnost kanjona su i same stene. One imaju veoma neobičan sastav, zbog koga i imaju tako specifičan oblik i formiraju krečnjačke figure, koje neodoljivo podsećaju na one u Đavoljoj varoši.