Karakter Sretenja – početak pravne države Srbije, ali i „ispunjenje Božijeg obećanja“

Dan državnosti Republike Srbije obeležava se, od 2002. godine, na Sretenje 15. i 16. februara u znak sećanja na dva bitna istorijska događaja, podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. ali i potpisivanje Sretenjskog ustava 1835. godine. Za pravoslavne hrišćane, ali i ostale, ovaj datum je, takođe, veoma bitan, jer predstavlja ispunjenje „Božijeg obećanja o spasenju“.

Te, 1804. godine u želji da spreče izbijanje ustanka, koji se odavno spremao, Turci su pogubili brojne Srbe, za koje su smatrali da mogu biti vođe ustanka. Taj zulum, u narodu poznatiji kao seča knezova, bio je povod da 15. februara, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa u Orašcu bude podignut Prvi srpski ustanak i početak sprske borbe za sopstvenu državu.

Tačno 31 godinu kasnije, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu, za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, potpisan je Sretenjski ustav, koji je, kako profesor sa niškog Pravnog fakulteta Ivan Ilić kaže, bio jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi i inicijalni početak nastajanja samostalne, pravne države u doba nakon Drugog srpskog ustanka.

Najznačajniji je po tome što je uspostavio podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kao i to što su njime proklamovana ljudska prava. Bio je to napredan i moderan Ustav donet pod uticajem i na osnovu francuske buržoaske revolucije, što znači da su njime promovisana osnovna ljudska prava i slobode – rekao je Ilić.

Takođe, profesor Ilić smatra da se Sretenjskim ustavom Kneževina Srbija svrstavala u red najuređenijih evropskih država, ali da je o nekom većem doprinosu teško govoriti zbog toga što se primenjivao svega mesec dana.

Ne bih rekao da su velike sile bile protiv toga da Srbija ima tako napredan Ustav za to vreme, iako se to tako navodi. Pre bih rekao da je Ustav bio suviše liberalan za vladajuću garnituru u Srbiji. Načelom podele vlasti, kako je bilo uspostavljeno nisu bili zadovoljni ni knez, ni državni sovjet – kaže profesor.

Ipak, iako je 15. februar istorijski bitan datum, važan je praznik i za Srpsku pravoslavnu crkvu, koja, kako protođakon Dalibor Midić kaže, Sretenje praznuje kao Bogorodičin praznik, 40 dana nakon Božića, te da je to uvek fiksni datum, kojim se najavljuje Hristovo stradanje. Takođe, Midić kaže da je Sretenje dobilo naziv po susretu pravednog Simeona i Isusa Hrista.

Jevanđelje kaže da je Simeon bio čovek pravedan, koji je dobio obećanje da neće umreti dok ne vidi Spasitelja sveta i taj dan ga je sreo. Za naš hrišćane je važan praznik, jer spada u ciklus velikih praznika tokom bogoslužbene godine. Predstavlja ispunjenje Božijeg obećanja o spasenju čoveka – rekao je protođakon Dalibor Midić.

Zbog obeležavanja Dana državnosti neradni dani su 15. i 16. februar, a kako su saopštili iz javnih preduzeća i ustanova, u sredu i četvrtak radiće redukovano.