Klub za traženje posla kao evropska praksa stigao u Niš

Kako da napišu biografiju, predstave se poslodavcu i izdvoje se na tržištu rada, Nišlije koje žele zaposlenje učiće u novootvorenom Klubu za traženje posla koji finansira Evropska unija kroz projekat „Povećanje delotvornosti politike zapošljavanja prema ugroženim grupama“.

Prostor u prizemlju Tržnog centra „Kalča“ (lokal 14, lamela E) jedan je od 60 planiranih klubova u Srbiji. U njima zaposleni uče kako da sagledaju svoje sposobnosti i sklonosti, posle čega, kažu stručnjaci, lakše biraju svoje zanimanje, informišu se o ponudi slobodnih poslova i kontaktiraju s poslodavcima.

Pošto je projekat pre svega namenjen teže zapošljivim kategorijama, otvoren je za mlađe od 30 i starije od 50 godina, osobe sa invaliditetom, Rome i radno sposobno stanovništvo koje prima socijalnu pomoć.

Klub u Nišu već ima 12 polaznika mlađih od 30 godina pred kojima je 10-dnevna obuka, a pre 6 dana otvoren je i u Aleksincu.

Oni koji žele da poput njih postanu konkurentniji na tržištu rada mogu da se obrate savetniku u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ili da, ako nisu na evidenciji, to učine preko gradske Kancelarije za mlade.

Kancelariji za mlade mogu da se obrate i oni koji nisu na našoj evidenciji jer, na primer, studiraju, ali žele podršku za traženje posla – kaže portparol niške filijale NSZ Vladan Krstić.

Prema njegovim rečima, otvaranje ovakvih klubova u zemlji je praksa koja je stigla iz Amerike, ali su ubrzo počele da je prihvataju i primenjuju i sve evropske zemlje.

U svim zemljama Evropske unije primenjuju se slične mere i pokazale su se kao jako delotvorne – kaže Krstić. 

---

U Austriji i „fiktivne firme“ za sticanje prvog iskustva

Da ovakvi klubovi tražiocima posla u evropskim zemljama pružaju ogromnu pomoć potvrđuje Nišlijka Aleksandra Minić koja je u Austriji koristila usluge nekoliko njih.

Dobijete savetnika koji vas prati od početka. Posao kojim ćete se baviti ne zavisi isključivo od želje jer se testovima proverava vaša kompetencija, radi profesionalna orijentacija, ali i psihološki profil – priča Aleksandra.

U ovim klubovima u Austriji, koji se uglavnom finansiraju projektno, prvo se završava obuka za traženje posla slična ovoj u niškom Klubu, s tim što za vreme obuke kandidati primaju novac da pokriju troškove života. Redovnost na ovoj obuci često je uslov za kurs koji potom delimično ili potpuno finansira država.

Odluku o tome na koji kurs želi kandidat ne donosi samostalno, već u dogovoru sa savetnikom koji, kaže Aleksandra, zaista i pomogne da odabere ono što je za njega.

Pritom paze i na to da određenim poslom zaista možete da se bavite. Na primer, pošto moj suprug već radi treće smene, a imamo dete koje u vrtić može samo preko dana, nisu me podržali za poslove koji se rade u drugoj ili trećoj smeni – kaže ona.

Nakon što je završila kurs za knjigovodstvo i obračun plata, radi u „firmi za praksu“ koja služi isključivo za sticanje prvog iskustva onih koji su izučavali nova zanimanja. 

U mojoj firmi postoje sektori: knjigovodstvo, marketing, uvoz, izvoz, kompjuterska podrška… Svi rade ozbiljno, kao u pravoj firmi, zaposleni imaju i svoje račune u banci, samo su proizvod i novac koji se obrće fiktivni – kaže ona.

Da se Srbija kreće ka uvođenju ovakvih mera zapošljavanja pokazuje činjenica da se u njoj, zahvaljujući grantu Evropske unije od 6,5 miliona evra, osim 60 klubova, na nivou lokalnih samouprava otvara 20 centara za informisanje i profesionalno savetovanje i 80 samouslužnih radnih stanica koje rade kao informativni punktovi. 

Ovakva politika zapošljavanja trebalo bi da pomogne da nešto više od 30.000 ljudi na evidenciji niške filijale NSZ brže dobiju posao.