„Ko se mraka ne nagleda, taj se svetla ne zaželi“

Besedom koju je otpočeo varijacijom na stihove legendarnog Duška Radovića, dvadesetogodišnji student Dušan Stevanović iz Lebana se u Nišu kvalifikovao za finalno takmičenje „Besede u Zoranovu čast“.

Kad je bio mrak, kad je bio mrak,
Pojurio švrćan master,
Čak, čak, čak
Da li ga je prepisao il’ ga nije prepisao
To ni on sam nije znao.

Krenuvši od Svetog Save koji je, po predanju, narodu dao prozore, a time uneo svetlo u kuće, u svojoj besedi Dušan Stevanović je zaključio da se „mrak u Srbiji zapatio, a paučina na prozorima odomaćila“.

Stiče se utisak da mrak više nikome i ne smeta, dapače izmešali se ljudi i volovi, pa se više ne da razaznati ko od mraka više ćara ima – poručio je Dušan.

On će se istom besedom boriti i 12. marta u finalu takmičenja u Beogradu.

Dušan je bio najbolji u svim parametrima koji se ocenjuju, kaže predsednik niškog žirija, vanredni profesor Pravnog fakulteta Slaviša Kovačević, ali dodaje da je neophodno da se ta beseda „koriguje u interpretativnom smislu“.

Drugoplasirana na takmičenju održanom u sali niškog Simfonijskog orkestra bila je Marija Tasić, treće mesto osvojila je Sandra Mitrović, a svoje besedničko umeće pokazali su još i Marija Nešić i Andrija Radičković.

Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je: „Znanje je moć. Ako je neznanje moć, posledice su teške“.

---

Gluvo je doba, svi su zaspali…

U pauzama između govornika omladinci Demokratske stranke su pred publikom u sali Simfonijskog orkestra izvodili svojevrstan performans.

Dok su na bini bila upaljena sva svetla, mladić se na sceni pojavio držeći baterijsku lampu i izgovarao početne stihove Bajagine pesme „Verujem, ne verujem“.

Gluvo je doba, svi su zaspali. Osećam strašan nedostatak buke. Hoću da vičem, al ne mogu sam…

Uz improvizovanu biblioteku na sceni, čekaonicu, kao metaforu za rijaliti šou, oni su u pauzama citirali Tolstoja, Platona, Seneku, Sokrata…

---

Slaba konkurencija, nema opozicije

Za razliku od prethodnih godina kada se za najbolju besedu u Nišu prijavljivalo mnogo više takmičara, ove godine ih je bilo samo 5.

Imajući u vidu da je Niš univertizetski grad, da ima filološki jezik gde se uče jezik i književnost, da ima Pravni fakultet gde se izučavaju retorika i govorništvo, mislim da je trebalo uložiti više napora da se animiraju besednici i bude više kandidata. Ovde smo imali one koji su izrazito loši i one koji su na ivici besedništva, ono što bismo rekli „minimum minimuma“ – kaže predsednik žirija Slaviša Kovačević.

Kao jedan od razloga zbog kog se mali broj kandidata prijavio za takmičenje profesor Kovačević vidi politizaciju takmičenja, ali i sveopštu političku situaciju u državi.

Naravno da se ovo politizuje, naročito u vremenu kada imate dominantnu stranku na vlasti, koja je monopolizovala čitav prostor, u uslovima kada više faktički nemate demokratsku opoziciju… Sve su to okolnosti koje su demotivisale mlade ljude da se prijave – kaže Kovačević.

Pored Kovačevića u žiriju su bili i vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Ivan Cvetanović, redovni profesor Visoke škole strukovnih studija Jovan Živković i predsednik Upravnog odbora Fondacije „Dr Zoran Đinđić“ i bivši gradonačelnik Niša Goran Ćirić.