Kod Preševa se podiže žičana ograda da bi se sprečilo ilegalno kretanje izbeglica

Kako bi se sprečio masovni ilegalni prelazak granice, a i zbog prevencije virusa korona, Srbija je na granici sa Severnom Makedonijom počela podizanje žičane ograde, potvrđeno je Južnim vestima u kabinetu predsednika Opštine Preševo Šćiprim Arifija. Postavljenje ograde između Srbije i Severne Makedonije, kažu u kabinetu, deo je dogovora sa Evropskom unijom po kome se sprečava da izbeglice idu prema zapadu.

Kako je Južnim vestima objašnjeno u kabinetu predsednika Opštine Preševo, prvu žičanu ogradu je, prema tom istom dogovoru, podigla Mađarska 2015. godine, kao i Slovenija sa Hrvatskom, a ista takva je u planu i na granici sa Bugarskom.

Cilj je, kažu, da se spreči kretanje izbeglica na takozvanoj Balkanskoj ruti, gde se nalazi i Srbija, kojom pokušavaju da dođu do zemalja Evropske unije.

Postavljanje žičane ograde planirano je, dodaju, dužinom cele granice oko 150 kilometara, a radovi su zaustavljeni tamo gde su privatne parcele i šume.

---

Srbija zauzela privatno zemljište u pograničnoj zoni

U rešenju Direkcije za imovinu piše da je Srbija privremeno zauzela zemljište u pograničnoj zoni, a objavljen je i spisak svih privatnih parcela koje se preuzimaju, kako se navodi u dokumentu, u cilju zaprečavanja državne granice u merama i granicama utvrđenim Elaboratom za zaprečavanje granice sa Republikom Severnom Makedonijom.

Naknada za privremeno zauzeto zemljište pada na teret Republike Srbije i biće utvrđena u postupku pred nadležnim opštinskim organom uprave, po pravosnažnosti rešenja, u skladu sa članom 55. Zakona o ekspropijaciji – navodi se u rešenju.

U obrazloženju se navodi da je odluka u skladu sa Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja koje se odnose na prevenciju širenja kovida 19, posebno zbog sprečavanja eventualnog masovnog neovlašćenog prelaska granice.

---

Lokalna vlast traži otvaranje novog prelaza

Sa druge strane, vlasti u Preševu smatraju da je za građane važnije da se, postavljanjem žičane ograde, reši i pitanje otvaranja preleza Miratovac-Lojane, što su srpski i makedonski parlamenti usvojili još prošle godine, jer bi njegovim otvaranjem ljudi mogli da obrađuju svoju zemlju koja se nalazi na susednoj teritoriji, bez da idu preko međunarodnog prelaza Preševo – Tabanovci i da satima čekaju kontrolu.

Predsednik je tražio da se istovremeno otvori prelaz Miratovac – Lojane zbog ljudi koji žive tamo, a parcele im se nalaze na dve teritorije. Stanovnici Miratovca su se žalili zbog podela njiva i najbolje je rešenje da se prelaz otvori kako ne bi putovali po 50 kilometara da dođu do svog zemljišta. I u srpskom i u makedonskom Parlamentu je usvojeno otvaranje, prema informacijama koje smo dobili, sad čekamo formiranje nove Vlade u Makedoniji – kažu u kabinetu Arifija.

---

IDEAS: Izbeglicama i tražiocima azila ne sme biti uskraćeno pravo na pristup teritoriji

Iz Centra za istraživanje i razvoj društva smatraju da, bez obzira na teške okolnosti u kojima se zemlja nalazi zbog virusa korona, izbeglicama ne sme biti uskraćeno pravo na pristup teritoriji i postupku azila, a osim toga, postavljanje žičanih ograda dovodi do ksenofobičnog sentimenta, a podstiče i govor mržnje i jačanje predrasuda prema izbegličkoj populaciji.

Dokazalo se da prakse koje podrazumevaju postavljanje žičanih ograda sa ciljem sprečavanja ljudi koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom da pristupe teritoriji, za sobom vuku posledice u vidu teških oblika kršenja ljudskih prava, guranja izbeglica „u ruke krijumčara“, ali i do međunarodne odgovornosti različitih država pred Evropskim sudom za ljudska prava i komitetima Ujedinjenih nacija – navodi se u saopštenju.

Dodaju da se ovakve prakse negativno mogu odraziti i na dalji razvoj sistema azila u Srbiji koji je, kažu, ozbiljno uzdrman restriktivnim merama koje su uvođene pre, tokom, ali i nakon ukidanja vanrednog stanja i lančano mogu dovesti do usporavanja procesa evropskih integracija i ispunjavanja obaveza iz poglavlja 23 i 24.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice od pre dva meseca, trenutno u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4.800 osoba, a za 12 godina samo su 173 osobe dobile azil ili supsidijarnu zaštitu.