Koja su najnebezbednija javna mesta za Nišlijke – Tvrđava na prvom mestu

Više od 40% žena doživelo je neki vid nasilja na javnim mestima u Nišu, a kao najnebezbednije lokacije izdvajaju Tvrđavu, kej, podzemni prolaz, Autobusku i Železničku stanicu, pokazuje istraživanje Centra za devojke. U Srbiji je na svakih 10 dana ubijena jedna žena, a kriminološkinja Vida Vilić kaže da je problem što institucije ne reaguju dovoljno, kao i to što ne postoji krivično delo femicid.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra, od 2010. godine do danas ubijeno je više od 400 žena u zemlji.

Novo istraživanje u Nišu pokazuje da je 40,7% ispitanica doživelo neki vid nasilja ili uznemiravanja na javnim mestima.

Kao najnebezbednija mesta, žene i devojke izdvojile su ulice i prolaze, a zatim gradski prevoz i autobuska stajališta i kej. Osećaju se nebezbedno i na mostovima i nadvožnjacima, u parkovima, na trgovima i šetalištima, u klubovima, taksiju, javnim toaletima, zgradama, na kupalištima i u školama.

Kada je reč o konkretnim lokacijama, najviše žena navelo je nišku Tvrđavu kao najnebezbednije mesto u gradu.

Odmah nakon toga i kej na Nišavi, Autobusku i Železničku stanicu, podzemni prolaz, park Čair, park Svetog Save, Trg kralja Aleksandra, Trg kralja Milana i Obrenovićevu ulicu. Pominju se i Durlan, Bulevar Zorana Đinđića i Bulevar Nemanjića. Kreirana je i interaktivna mapa nebezbednih lokacija u gradu.

Čak 60% ispitanica smatra da veći broj policijskih patrola ne bi doprineo bezbednosti na javnim mestima u Nišu, uglavnom zato što nemaju poverenja u policiju.

---

Vilić: Policija često ne reaguje na psihičko nasilje i čeka fizičko, a tada bude kasno

Više od 20 slučajeva femicida svake godine u Srbije je nedopustivo, navodi kriminološkinja Vida Vilić. Problem vidi, između ostalog, u nedovoljnom reagovanju institucija, kao i u tome što nema zvanične statistike koja se tiče femicida, iako je to prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici veoma bitno.

Oblici nasilja nad ženama su od fizičkog, psihičkog, seksualnog, ekonomskog, pa do brutalnog nasilja koje se završava femicidom. I bebe imamo kao žrtve – kaže Vilić.

Osim toga što femicid ne postoji kao krivično delo, već spada u ubistva ili teška ubistva, policija često ne reaguje na vreme na psihološko i ekonomsko nasilje, već čeka eskalaciju.

Tu obično institucije zakažu, jer svi očekuju fizičko nasilje da bi nešto preduzeli, a to je već kasno – kaže Vilić.

Predrasuda je, dodaje dalje, da su nasilnici ljudi iz nižih slojeva društva, da su nižeg obrazovanja i da su to uglavnom mlađi ljudi.

Nasilnici su u svim starosnim grupama, u svim slojevima društva i obrazovanja. Ne postoji model po kome ćemo prepoznati nasilnika – zaključuje kriminološkinja.

Sedam dana u nedelji, 24 sata, dostupna je telefonska SOS linija koju besplatno mogu pozvati žene kojima je potrebna podrška zbog toga što su žrtve ili su bile žrtve nasilja. Broj je 0800/100-909. Na taj način žene mogu dobiti i besplatnu pravnu podršku.

---

Romkinje nemaju dovoljno poverenja u institucije da bi prijavile nasilje

Direktorka Udruženja Romkinja “Osvit” Ana Saćipović kaže da je istraživanje o rasprostranjenosti nasilja prema ženama u romskoj zajednici u jugoistočnoj Srbiji pokazalo da 25% žena ima srednju stručnu spremu, što je dobar pokazatelj.

To pokazuje da se romska zajednica polako otvara ka široj društvenoj zajednici, da prihvata i usvaja nove stilove živote i da radi na obrazovanju romskih devojčica – ističe Saćipović.

Ono što je, međutim, zabrinjavajuće, jeste to što Romkinje nemaju dovoljno poverenja u rad institucija, gde prolaze kroz različite oblike diskriminacije, pa je 23% njih nezadovoljno uslugama institucija i ustanova.