Koji je maternji jezik za decu u dijaspori – određuje porodica

Na Međunarodni dan maternjeg jezika, koji promoviše jezičku kulturu i raznovrsnost, lingvistkinja Jordana Marković kaže da se po definiciji maternji jezik odnosi na majku. Sve je više porodica iz Srbije koje žive u inostranstvu, pa je i za lingviste izazov da odrede koji je za tu decu jezik maternji.

Ranđelovići, čije dve devojčice odrastaju u Švajcarskoj, kažu da je za njih srpski maternji i da je i dalje jedini jezik kojim deca govore.

Ali kada krenu u vrtić, nemački će svakako naučiti i znati bolje. Zato sada i potenciramo maternji – kažu Ranđelovići iz Oftringena.

Za njih je maternji jezik onaj kojim mogu da jasno izraze svoje stavove. Profesorka Marković navodi suprotan primer – kolege koji se odselio u Austriju, a njegovom detetu maternji je jezik nemački, dok u srpskom stagnira.

Ovi primeri zavise od kompetentnosti, u kom se jeziku čovek najbolje oseća. Postoji više odgovora u zavisnosti od kriterijuma. Ja pominjem kriterijum majke, a to znači da dete usvaja jezik od nje ili od osobe s kojom je prvih dana – kaže profesorka Marković.

Takođe objašnjava da iako je dete po rođenju i sa drugim osobama, nikada se nije govorilo da se maternji jezik preimenuje, osim kada je reč o političkim razlozima.

Sad kad imamo nevolje te crnogorski ovaj ili onaj, to je političke prirode. Vidim da neki ljudi govore i naš jezik – navodi Markovićeva.

Nekada se u školama predmet upravo tako i zvao – maternji.

Dan maternjeg jezika u UNESCO-u je ustanovljen 1999. godine, a fokusiran je i na slavljenje različitosti i multilingvizma.