Kolač po tradiciji, uz začin svake domaćice

Iskustvo staro 3 decenije, brižljivo pripreman svaki detalj, osveštena vodica i od 2 do 3 sata, potrebno je da se pripremi slavski kolač bez koga nijedna kuća ne dočekuje krsnu slavu. Predstojeća slava Sveti Nikola je jedna od najmasovnijihm ne samo u Toplici, već i u celoj Srbiji, a Vesna Stajković iz Prokuplja samo je jedna od mnogih domaćica koja ima poseban ritual i vreme koje odvoji da bi kolač izgledao onako kako ga je zamislila.

U danima koji prethode slavi za nju nema odmora, jer iskustvo i znanje koje poseduje mnogi žele da čuju i nauče veštinu pravljenja kolača.

Vesna je svoj prvi slavski kolač umesila pre više od 30 godina, ubrzo nakon udaje, a učitelj joj je bila svekrva. Za nju je svaki kolač poseban, jer ga priprema s ljubavlju i željom za sreću domaćina.

Postoje tradicionalni ukrasi koji su neizostavni deo kolača, a kod mene su to žito, bure, ptice, krst. Sve se radii li uz pomoć kalupa ili improvizovanog alata koji svaka domaćica ima u svojoj kuhinji – priča Stajković.

Kaže i da svaka domaćica ima svoj način ukrašavanja, a posebno mesto u pripremi zauzimaju najmlađi ukućani koji su neizostavni kada ova domaćica sprema kolač.

Najlepše je da kad pravite kolač, a prvi pomoćnici budu najmlađi ukućani, jer je to prilika da se okupite, družite, da najmlađe upoznate sa tradicijom i običajima u porodici – kaže Vesna.

Ističe da je ipak najvažnije od svega da se sve radi s ljubavlju i pažnjom, a svaka domaćica bi trebalo da koristi maštu i da u kolač umesi sve želje i očekivanja.

Slavski običaj

Postoje mnogi običaji u narodu oko obeležavanja krsne slave koja, osim što je fenomen samo srpskog naroda i srpske crkve, ima simboliku jedne domaće, kućne liturgije, porodičnog okupljanja, porodične svete tajne i proslavljanje sveca kao zaštitnika doma.

Simbolika krsne slave su slavski kolač, žito, sveća i vino. Slavski kolač ima simboliku tela Hristovoga, vino njegove svete krvi, a žito se kuva kao simbolika njegovog vaskrsenja. Sveća koju palimo prinosi se uz već nabrojano kao žrtva bogu – kaže Nikola Ilić, starešina ckve Sveti Prokopije u Prokuplju.

Recept za pravljenje kolača

U zavisnosti od veličine kolača, određuje se mera brašna. Za prosečan kolač potrebno je od 800 do 900 grama brašna, 25 do 30 grama svežeg kvasca, malo izrendane kore od limuna i vanilin šećer.

Osnovno je da se u dva decilitra vode zamesi kvasac i doda kašika soli i četiri kašike šećera, uz decilitar zejtina i kocku margarina. Zatim se na dno šerpe postavi pletenica, a kolač se najčešće pravi sa četiri, a ređe i sa šest lopti.

Vesna odmah lepi ukrase koje pravi po svojoj mašti, slobodnom rukom i tako peče kolač. Kod posnih kolača, kao sada za Svetog Nikolu, domaćicama savetuje da pripreme gust šerbet i premažu kolač i tako postavljaju ukrase. Ukoliko neki ukras otpadne, uz pomoć smese pripremljene od brašna i vode može se zalepiti i popraviti i nakon pečenja.

Kolač se peče oko 10 minuta na 220 ili oko 40 minuta na 180 stepeni.