Konačno građanima dostupni mozaici u niškom nalazištu „Medijana“ posle 50 godina

Dva mozaika sa mitskim predstavama „Meduza“ i „Leda i labud“ koji su ukrašavali prijemni podijum i svečanu salu Konstantinove palate konzervirani su nakon 50 godina i dostupni javnosti u nalazištu „Medijana“. Rukovodilac radova Branko Radović kaže da su mozaici sastavljani od materijala nađenih u blizini, a da restauracija i dodatno iscrtavanje nisu radili jer nemaju tačne informacije o izgledu mozaika.

Oko 1.000 kvadratnih metara podnih mozaika u niškoj „Medijani“ otkriveni 1969. godine, kada je napravljen i projekat konzervacije koji je završen 1975. godine.

Zbog uticaja sunca, kiše, snega, ali hodanja po mozacima, mnogi su uništeni, te je, prema rečima direktorke Muzeja Vesne Crnoglavac tada odlučeno da se prekriju peskom i zaštite.

Restaurator i rukovodilac najnovijeg projekta konzervacije Branko Radović ističe da su mozaici pravljeni od lokalnog kamenja koje su pronalazili u blizini „Medijane“ i napominje da je u tom periodu bilo teško prevoziti materijale.

Kada je reč o konzervaciji mozaika, plan im je bio, kako kaže Radović, da posao završe do zime jer su koristili malter kome treba vremena da sazri, a kome bi mraz naštetio.

Pošto nemamo podataka kako su mozaici tačno izgledali nismo radili rekonstrukcije. One se rade samo kada smo 100 posto sigurni da znamo kako je motiv izgledao kada je bio napravljen. Mnogo je kockica koje bi mogle da se ubace i mi mislimo da je to izgledalo tako, ali nemamo pravo to da radimo. Sada su mozaici u pristojnim uslovima, nema atmosferskih uticaja, konstrukcija ih dobro štiti i ne bi trebalo da dođe do bilo propadanja – kaže Radović.

Od ukupne površine podnih mozaika, oko 15 kvadrata čine mozaici sa figurativnim predstavama, kakvi su i tek konzervirani mozaici „Meduza“ i „Leda i labud“.

Na ulazu u svečanu dvoranu prikazana je mitološka scena sa predstavom spartanske kraljice Lede, reke Orote koju simbolizuje muškarac i vrhovni bog Zevs koji se pretvorio u labuda. Unutar svečane dvorane u jednom medaljonu u vidu četvrokrake zvezde prikazana je glava meduze. To je mitološko biće i meduzinu glavu je odsekao Persej i darivao boginji Ateni. Ona je glavu postavila na svoj štit i služi da sve zle misli i sile odstrani od onoga ko dolazi – navodi Crnoglavac.

Još jednom je istakla potrebu izgradnje Vizitorskog centra, i napomenula da projektni plan postoji, kao i to da će u objektu biti smeštene stalne arheološke postavke, laboratorije za rad stručnjaka i njihov smeštaj, ali i prostor za edukativne radionice, koncerte i kongrese, kao i kafeteriju.

Radi se lokaciji koja je urbanistički sagledana. Medijana ima svoj urbanistički projekat u kome je struka učestvovala. Sagledali smo sadržaje koji nam trebaju. Objekat je predviđen u jugoistočnom delu, levo od informativnog pulta, kako ne bi zaklanjao nalazište. Istražili smo ga, pre dve godine georadarska i potom klasična arheološka kada smo ispitali teren. Pojavio se ogradni zid rezidencijalnog kompleksa, koji će se nalaziti unutar objekta kako bismo ga sačuvali – rekla je Crnoglavac.

Pomoć oko izgradnje je obećao i gradonačelnik Dragoslav Pavlović i naveo da je u planu i izgradnja nove zgrade Narodnog muzeja, rekonstrukcija Narodnog pozorišta koja će obuhvatiti i novi raspored sedenja i bolju klimatizaciju i ventilaciju, kao i dvoranu za kulturne sadržaje.

Inače, arheološko nalazište “Medijana” predstavlja zadužbinu Konstantina Velikog i čini ga kompleks od 20 građevina, od kojih je, prema istorijskim podacima, najstarija podignuta krajem 3. i početkom 4. veka. Glavni građevinski radovi počeli su nakon 324. godine, kada je Konstantin postao jedini vladar Rimskog carstva.

Otkriće “Medijane” 1935. godine, za niške arheologe predstavlja jedan od najznačajnih pronalazaka na ovim prostorima. Nakon završene rekonstrukcije, koja je trajala 10 godina, “Medijana” je ponovo otvorena za javnost 27. decembra 2022. godine.