„Konstantin Veliki – lučonoša nade“ – reformator i vizionar koji je uveo nedelju kao neradni dan i ukinuo gladijatorske borbe

LEARN MORE

undefined

Cancel

Blue Billywig Video Player

„Mnogi će biti iznenađeni kada vide da Konstantin nije bio diktator koji je, navodno, ubio ženu i sina već mudar vladar, reformator i vizionar čija država je bila preteča EU jer su u njegovo vreme građani mogli da putuju od Londona do Aleksandrije koristeći iste puteve, istu monetu i iste lične isprave“, kaže Dejan Stojiljković, nagrađivani niški pisac, o svom novom delu Konstantin – lučonoša nade.

Titulu carskog grada Niš može i mora da zahvali Konstantinu Velikom, rimskom vladaru rođenom u tadašnjem Naisu, gradu koji je ovaj reformator razmatrao kao svoju novu prestonicu, ali se na kraju ipak odlučio za malo mesto na Bosforu koje će kasnije postati slavni Konstantinopolj, kaže pisac Dejan Stojiljković koji predstavlja svoje novo delo Konstantin Veliki – lučonoša nade.

Prvo izdanje knjige je izašlo nedavno u skromnom tiražu od 100 primeraka, tako da je izdavač ovih dana, zbog velikog interesovanja čitalaca, odštampao drugo, prošireno izdanje. To je dvojezična knjiga koja je upriličena čitaocima onako kako zaslužuje taj veliki čovek i vladar, u pitanju je izdanje u tvrdom povezu, na velikom formatu, na kvalitetnom papiru i dvojezično je, srpsko-englesko. Tako da je pristupačno i stranim čitaocima – kaže Stojiljković.

Knjige neće biti u knjižarama već će moći da se nabavi preko zvaničnog sajta Dejana Stojiljkovića i sajta izdavača. A novo delo o velikom vladaru donose i stvari koje, možda, mnogi nisu znali.  

S obzirom da se godinama o Konstantinu pišu gluposti i neistine, te postoje razne mistifikacije, mnogima će podaci u njoj biti novi. Mnogi će biti iznenađeni kada vide da Konstantin nije bio diktator koji je, navodno, ubio ženu i sina već mudar vladar, reformator i vizionar čija država je bila preteča EU. Naime, u Konstantinovo vreme, građani su mogli da putuju od Londona do Aleksandrije koristeći iste puteve, istu monetu (čuveni „solid“) i iste lične isprave. Knjiga je podeljena u 10 poglavlja koja prate Konstantinov uspon od običnog konjičkog oficira u Galerijevoj armiji do vladara tada celog nama poznatog sveta. Stril pisanja je pitak i pristupačan, dakle, za širu publiku, ali je sve temeljeno na naučnim radovima poznatih istoričara i vizantologa poput Majkla Granta, Timotija Bernsa, Rejmonda Dama, Jakoba Burkharta ali i našeg profesora Radivoja Radića – kaže Stojiljković.

Konstantin je lučonoša nade jer je „zapalio svetlo u tada veoma mračnom periodu za Rimsko carstvo, dodaje niški pisac.

Dosta je skrajnuto da je on bio veliki reformator i zakonodavac, da je unapredio carstvo u mnogim aspektima. Da li znate da je car Konstantin uveo nedelju kao neradni dan, da to datira od njega? Ili da je ukinuo gladijatorske borbe kao varvarske i nehumane? Njegova ekonomska reforma i uvođenje solida kao platnog sredstva bilo je prava revolucija, zato se, između ostalog knjiga profesora Rejmonda Dama zove „Konstantin. Rimska Revolucija“. U smislu da Konstantinu nije bio dovoljan stari Rim nego da je sebi morao da napravi novi i tako prevaziđe dekadenciju u koju je čitavo carstvo zapalo tada – kaže Stojiljković.

Lučonoša je pali anđeo, Lucifer, a Dejana Stojiljkovića, kako kaže, termin više asocira na Prometeja koji je ukrao vatru sa Olimpa.

Podsetiću vas da je u Novom Sadu sredinom 19. veka izlazio časopos „Danica“, na srpskom jeziku, štampan ćirilicom. Saradnici „Danice“ bili su Čika Jova Zmaj, Laza Kostić, Đura Jakšić, Jakov Ignjatović… Prilično sam siguran da ni oni, ni urednik i osnivač Đorđe Popović nisu, kada su birali ime časopisu, imali u vidu da je to jedno od mnogih biblijskih imena za palog anđela Satanila. Kao što je „Danica“ za njih bila nešto sasvim suprotno od toga, tako je i za mene termin „lučonoša“, koji više asocira na Prometeja – objašnjava Stojiljković.

Lučonoša je, naprosto – donosilac svetlosti, osoba koja daje prednost znanju, nauci, obrazovanju što Konstantin svakako jeste bio, ističe pisac.

Zato ga njegov biograf Evsevije Cezarejski često naziva „Suncem“. Konstantin jeste, kao i mnogi vladari, pa i neki naši srpski, imao i svoju tamnu stranu, bio je surovi vojnik i strog (ali pravedan) vladar, ali je vremenom, poput jednog drugog sveca, prešao put od Savla do Pavla. Da njega nije bilo, veliko je pitanje šta bi se desilo sa hrišćanstvom kao religijom, pa i pravoslavljem, i u kakvom bi obliku danas postojalo. I da li bi postojalo uopšte – kaže.

Izdavač je niški Medivest KT sa kojim Stojiljković ima dugogodišnju saradnju, kako kaže, na obostrano zadovoljstvo.