Kopajkošara i gostoljubiva priroda okoline Svrljiga [video]

Migracije iz sela u grad, kažu stari, sve više odvode decu iz zabačenih krajeva u urbana naselja, ali legende, autentična mesta, uspomene i sećanja ne prestaju da žive. Veličanstveni ambijent sela Kopajkošara nemi je svedok kako prirodnih tako i društvenih promena, a jedna pećina krije i priču o MIlutinu Veljkoviću koji je upravo u njoj oborio svetski rekord.

Smeštena tek nekoliko kilometara od Svrljiga, Kopajkošara na prvi pogled deluje usamljeno i odbačeno. No, tek kad se zaviri u njenu dušu, mogu se videti prirodne lepote koje su dodatno očuvali meštani što uprkos odumiranju sela i dalje vedro i nasmejano čekaju svakoga ko se slučajno ili namerno tu nađe.

Na seoskom izvoru meštani toče vodu, verujući da ne postoji bolja voda u čitavom svrljiškom kraju. Nadomak izvora, velika pećinska potkapina krije legendu o svatovima na koje se obrušio kamen, a levo od nje i siparni tesnac kroz koji se ljubitelji speleologije spuštaju u mračne odaje pećine “Samar”.

Upravo je ovo selo, tamo s kraja šezdesetih godina, kada je Hladni rat inicirao nebrojeno eksperimenata, privuklo pažnju jugoslovenske, evropske i svetske javnosti, podvigom speleologa Milutina Veljkovića. I danas se sa nevericom prepričava dan kada je Veljković pod pokroviteljstvom Večernjih novosti odlučio da se spusti u pećinu Samar i tamo provede 463 dana.

Njegov boravak je bio skopčan sa nizom eksperimenata. Jedan od eksperimenata bio je i unos životinja u pećinu. On je uspeo da ceo sistem istraži pa je zahvaljujući njemu glavni pećinski kanal je postao prohodan – kaže speleolog Dragan Nešić.

A pećina, gotovo nedirnuta od tada privlači pažnju brojnih speleologa i turista, kako zbog svoje nesvakidašnje strukture tako i zbog neverovatne priče o Veljkoviću. Naime, Milutinova pećina ili Samar zanimljiva je jer u nju poniru dve reke, a nedaleko od ulaza nalazi se i kameni most koji je nastao obrušavanjem ulaznog dela. Na izlaznom delu koji je i pristupačnji za turiste uređeno je i izletište sa vodopadom.

Nešić napominje i da je Milutin tokom boravka napisao knjigu “Pod kamenim nebom”, a da je osim njegove lične želje da bude u pećini, iza projekta satajala i vojska.

O kamenom mostu, ponornicama, pećini, ali i autentičnom ambijentu “Samara” u kojoj je Veljković napisao svoju knjigu pogledajte više u video reportaži.