“Korupcija u Srbiji nije pitanje sudbine već pitanje odluke”

Godišnje se u vrtlogu korupcije izgubi 400 do 600 miliona evra, tvrde učesnici Okruglog stola o javnoj potrošnji. Ipak, saglasili su se da korupcija nije elementarna nepogoda koja je zadesila Srbiju, već sistemski problem koji se rešava boljim zakonima i osuđivanjem svih koji su „uhvaćeni“ u korupciji.

Jedan od učesnika Okruglog stola održanog u petak u Nišu – “Javna potrošnja u Srbiji: Građani i pravosudne institucije u vrtlogu političke korupcije”, direktor Topličkog centra za demokratiju i predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović napominje da nosioci korupcije dolaze iz izvršne vlasti, jer je tu “centar moći”.

Procene su da korupcija u Srbiji odnese 400 do 600 miliona evra, pre svega u javnim nabavkama. Ima svega nekoliko podignutih optužnica. Samo jedan čovek je odslužio kaznu, bivši predsednik Opštine Prokuplje. Ako mogu da kradu na igračkama za decu, koliko tek mogu da ukradu na igračkama za odrasle – kaže Dobrašinović.

Prvi čovek Prokuplja od 2008. do 2012. Milan Arsović osuđen je na godinu dana zatvora zbog nameštanja tendera za dečja igrališta, a Dobrašinović traži da tužioci i policija budu efikasni prema političkim moćnicima umešanim u korupciju, kao što su nekada prema “klasičnom krimunalu”.

Aleksandar Radosavljević iz Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca u Srbiji, navodi da je “lakše otkriti klasičan nego finansijski kriminal”. Dodaje i da zakonska rešenja nisu idealna, a i ona koja jesu, ne primenjuju se. Kaže i da nedostaje Zakon o poreklu imovine.

Korupcija je rak rana ovog društva. Srž Poglavlja 23 je borba protiv korupcije. Doneta je i nacionalna strategija i plan, cilj je efikasna i proaktivna borba. Mane su veliki politički uticaj na izbor tužilaca i korišćenje borbe protiv korupcije u političke svrhe – navodi Radosavljević.

Tužilac napominje da se moraju jačati nezavisne institucije, a naglašava da ukoliko bude postojala politička klima, srpski pravosudni sistem može da se izbori sa korupcijom. Pohvalio je nova specijalizovana odeljenja za borbu protiv korupcije, ali upozorava na moguće političke zloupotrebe, kao što je tajna bezbedonosna provera tužilaca i sudija.

Miroslav Prokopijević iz Instituta za evropske studije, korupciju naziva “parazitskom i lopovskom aktivnošću” .

Tu niko ne dobija osim tih učesnika u njoj. Da je država nešto veliko uradila u borbi protiv korupcije, videle bi se sistemske promene, a mnogi junaci korupcije bili bi u procesuiranju. Ne možete dobiti velike kompanije u zemlji sa ovolikom korupcijom – rekao je Prokopijević.

Kao moguće izvore korupcije, navodi i državne subvencije i pomoć, objašnjavajući da su ti iznosi daleko veći nego u Evropskoj uniji.

Bjeletić: Građani da podrže one koji pružaju otpor korupciji

Direktor Beogradske otvorene škole Miodrag Bjeletić kaže da se nezavisne institucije “uništavaju i ponižavaju” i da građani i javnost ne pokazuju dovoljan otpor tome.

Korupcija nije pitanje sudbine, već pitanje odluke. Građani moraju da podrže sudije i tužioce. Videli ste primer Rumunije i proteste protiv smene tužioca za korupciju. Možda bi i mi izašli na ulice, kad bi imali takav razlog – kaže Bjeletić.

Ipak, Bjeletić objašnjava da “pravosuđe dolazi na kraju”, i da pre toga svoju ulogu treba da odrade nezavisne institucije i kontrolna tela. Dodaje i da je glavna motivacija onima koji se bave korupcijom, to da im se “ništa loše neće desiti”.

Dobrašinović, saglasan da građani treba da pruže otpor, kaže da “premalo veruju u sebe, iako oni imaju tapiju na ovu zemlju, a ne političari”.