“Kovid izbori” u Srbiji i Makedoniji – bez prava glasa u kućnom karantinu

Iako je Ustavom garantovano, pravo glasa na izborima 21. juna bilo je uskraćeno hiljadama glasača u Srbiji jer su bez mogućnosti da zaokruže broj pred političkom opcijom kojoj najviše veruju ostali korisnici domova za stare i oni koji su, kao pozitivni na virus korona ili njihovi kontakti, bili u obaveznoj kućnoj izolaciji. “Kovid izbore” je organizovala i Severna Makedonija, koja je glasanje omogućila i onima u izolaciji, ipak ne u punom obimu. Priliku da “greške” isprave, Severna Makedonija i Srbija imaće oktobra 2021. i u proleće 2022. godine, za kad su najavljeni naredni izbori.

U vreme kada su makedonski predsednik Skupštine Talat Džafari i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom februara i početkom marta najavili izbore, pandemija je tek zahvatala Evropu, da bi sredinom marta većina zemalja u regionu proglasila vanredno stanje i uvela policijski čas. Izbori u Srbiji, prvobitno planirani za 26. april bili su odloženi jer su zbog vanrednog stanja bile ukinute sve izborne radnje, ali kasnije zakazani za 21. jun. U Makedoniji je jedva postignut politički dogovor da se glasanje organizuje 15. jula, i to u sredu proglašenu neradnim danom.

---

Pravo koje Ustav garantuje – zakon sprečio

Na izborni dan u Srbiji, prema zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja, virus korona imalo je 686 građana. Prema epidemiološkim merama koje su tada važile, kretanje im je bilo zabranjeno, bez obzira na to da li su se lečili u bolnici ili kod kuće. Ista pravila važila su i za njihove kontakte – to su sve osobe sa kojima su bili u neposrednoj blizini u periodu od dva dana pre prvih simptoma do rezultata testa.

Vest o tome da je zaražena virusom korone, 62-godišnja Nišlijka Slavica Janačković čula je u telefonskom razgovoru sa epidemiologom Instituta za javno zdravlje u Nišu 11. juna. Tada je počela da odbrojava 14 dana obavezne kućne samoizolacije.

Dobila je i jasna uputstva – osim na trijažu i kontrolu kod lekara Infektivne klinike nije smela nikud, a zabranjeno joj je bilo i da prima posete. Odlazak na glasanje u takvoj situaciji bio je nemoguć, a u kućnom karantinu, kao njeni kontakti, bili su i Slavičin suprug, dve ćerke i zet, kao i više članova šire porodice u Pirotu.

Kao odgovor na pitanje “da li imam pravo da glasam kod kuće” na sajtu Republičke izborne komisije piše:

„Imate, ali pod određenim uslovima. Zakon dozvoljava mogućnost glasanja kod kuće, ali isključivo nemoćnim i sprečenim licima. Pod nemoćnim i sprečenim licima smatraju se: lica koja iz zdravstvenih razloga nisu u mogućnosti da dođu na biračko mesto, osobe sa invaliditetom i nemoćna stara lica.”

Ovo za birače pozitivne ili sa sumnjom na kovid u Nišu nije važilo. Zahtev da glasaju kod kuće Slavica i članovi njene porodice nisu poslali nadležnima jer su u medijima čuli da takva opcija ne postoji.

Iz medija sam saznala da iz Gradske izborne komisije nisu bili u situaciji da šalju ljude u kućne posete kovid pozitivnim pacijentima, jer navodno nisu imali adekvatnu opremu za to. Jako mi je žao zato što pored mene možda još desetak mojih kontakata nije glasalo – kaže Slavica.

Tri dana uoči izbora, predsednica Gradske izborne komisije Ljiljana Berić obavestila je sugrađane preko lokalnih medija:

Svi oboleli koji se leče kod kuće ili oni koji su zbog kontakta sa obolelim u samoizolaciji praktično imaju rešenja koja im zabranjuju kontakt sa bilo kim osim ukućanima, tako da, ukoliko bi članovi biračkog odbora otišli kod njih, oni bi praktično kršili zakon, tako da ne postoji nikakva mogućnost da oni glasaju – rekla je u Berićeva.

Priznala je da ne zna koliko je birača u takvoj situaciji.

Ako gledate praktično, to je neizvodljivo. Ja ne znam o kom broju se radi u ovom trenutku, ali pretpostavljam da to nije neki veliki broj birača koji bi bitno promenio izlaznost – dodala je predsednica Gradske izborne komisije.

Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora organizacije “Crta”, koja se od 2016. godine bavi posmatranjem izbora, smatra da Gradska izborna komisija nije bila nadležna da donosi takve odluke.

Biračko pravo ne može nikome da se uskrati mimo zakona i Ustava, pa se postavlja pitanje da li je ova izjava lični stav predsednice ili odluka Gradske izborne komisije. S obzirom da su se istovremeno održavali lokalni i parlamentarni izbori i da je za organizovanje i sprovođenje izbora pre svega zadužena Republička izborna komisija, koja je donosila i sva podzakonska akta kojima nije bilo propisano da se nekom na osnovu toga što je u izolaciji može uskratiti biračko pravo, nije jasno kako bi Gradska izborna komisija to mogla učiniti – kaže Dimitrijević.

Dodaje da je biračko pravo jedno od osnovnih i najstarijih političkih prava građana garantovano Ustavom i da predstavlja temelj demokratije.

Zbog toga uživa i najveći stepen zaštite i sve institucije u demokratskim zemljama se sa izuzetnim oprezom ophode prema eventualnim uskraćivanjima ostvarivanja biračkog prava, kaže on.

U njegovoj organizaciji ne znaju za slučaj da se neko prijavio da glasa, a da je to pravo bilo uskraćeno zbog propisane mere izolacije. Ipak, kritikuje organizaciju izbora i kaže da su se institucije zadužene za sprovođenje izbora ponašale “kao da nas je pandemija iznenadila pet dana uoči izbornog dana”.

---

Makedonija glasanje u izolaciji omogućila, ali ne svima

Prema gruboj proceni, više od 4.000 birača koji su bili zaraženi ili u samoizolaciji u vreme julskih izbora, nije iskoristilo pravo da glasa na desetim parlamentarnim izborima u Severnoj Makedoniji, prvim koji su trajali tri dana.

Neke je od glasanja odvratila sama epidemija, nov način glasanja u skladu sa merama, a neke to što nisu stigli da se za glasanje od kuće prijave na vreme, kao što se to dogodilo sagovorniku “360 stepeni” iz Kičeva. On je želeo da glasa, ali je ostao bez te mogućnosti.

Tri dana pred izbore dobio sam rešenje o izolaciji. Već je prošao rok za prijavu glasanja od kuće. Nije bilo opcije da to izvedem. Nisam mogao da znam da će se to desiti, kolega mi je dobio pozitivan test i nas 5 ili 6 kolega zbog toga smo bili u izolaciji. Policija je svakodnevno proveravala da li sam kod kuće, naravno, poštovao sam tu naredbu. Na sreću, nisam razvio nikakve simptome, ali na glasanje, nažalost, nisam mogao – govori on.

Mesec dana pred izborni dan, tehnička vlada uredbom je regulisala način glasanja za zaražene virusom i njihove kontakte. Za datum njhovog glasanja bio je predviđen 13. jul – dva dana pre izbora na biralištima. Bolesni i nemoćni, kao i birači u zatvorima, glasali su 14. jula.

Međutim, rok za prijavljivanje za glasanje kod kuće bio je 8. jul u ponoć, a od tog momenta do 13. jula registrovano je 600 novih slučajeva pozitivnih na kovid-19 koji su, kao i njihovi kontakti, dobili rešenje o izolaciji, pa nisu mogli ni da se prijave za glasanje, niti da glasaju.

Ministar zdravlja Venko Filipče 6. jula je izjavio da se u izolaciji nalazi oko 5.000 ljudi sa pravom glasa, a u biračke odbore koji su odlazili u kućne posete, zbog epidemije, uključili su se i zdravstveni radnici. Pravo glasa 13. jula iskoristila su 723 od 759 prijavljenih birača, odnosno oko 15 odsto od svih u izolaciji, dok su za glasanje kod kuće bile prijavljene još 8.852 bolesne i nemoćne osobe.

Tri dana pred datum predviđen za glasanje zaraženih kovidom i onih u samoizolaciji, vladajuća Demokratska unija za integraciju tražila je od Ustavnog suda da interveniše u vezi sa Uredbom o izborima tako da se omogući glasanje i onima koji su se zarazili posle 8. jula. Portparol stranke Bujar Osmani, koji je tada bio vicepremijer tehničke Vlade, tražio je da Ustavni sud zakaže vanrednu sednicu i odbaci odredbu kojom se registrovanje za glasanje ograničava 8. jula, uz obrazloženje da će građani rešenja o samoizolaciji dobijati i narednih dana. Osmani je tada procenio da bi glasanje moglo biti uskraćeno za oko 10.000 ljudi.

---

Pravila glasanja u Srbiji propisana tek 5 dana uoči izbora

Iz službe Republičke izborne komisije kažu da su izbori održani uz podržavanje mera koje je na sednici 16. juna propisao republički Krizni štab za borbu protiv zarazne bolesti kovid-19. Zato je javnost tek pet dana uoči izbora obaveštena o konkretnim merama – da članovi izborne komisije nose zaštitnu opremu, a birači maske uz poštovanje distance od jednog metra.

U tom smislu RIK je obavestila sva radna tela i opštinske, odnosno gradske izborne komisije, a preko njih i biračke odbore, o merama za suzbijanje i zaštite od širenja zarazne bolesti kovid–19 na biračkim mestima, kao i da ličnu zaštitnu opremu obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje – odgovaraju iz RIK-a.

Zašto je plan glasanja napravljen „u poslednji čas“ mnogima nije jasno.

Informacije o tome kako će izgledati izborni dan i koje su obaveze birača, a koje članova biračkih odbora, kako se uopšte ponašati na biračkom mestu, dobili smo tek pet dana pred izborni dan, a bilo je dovoljno vremene da se o tome detaljno razgovara i da se napravi plan. Ovakva ležernost u veoma ozbiljnoj epidemiološkoj situaciji rađa i dodatno podozrenje i sumnju birača u organe za sprovođenje izbora, što dodatno ruinira izborni proces – smatra Pavle Dimitrijević iz „Crte“..

Nakon sednice 16. juna neki članovi Republičke izborne komisije tražili su od Kriznog štaba da pojasni kako da organizuju glasanje za birače u samoizolaciji ili na kućnom lečenju od kovid-19. Odgovor nije saopšten, a u praksi se pokazalo da takvo glasanje nije ni bilo moguće.

---

Nizak odziv glasača u obe države

Prema zvaničnim podacima RIK-a, od 6.583.665 građana sa pravom glasa, tu mogućnost je iskoristilo svega 3.221.908 njih, što znači da je izlaznost bila nešto niža od 49 odsto, dok je 4 godine ranije važeće glasove dalo 56 odsto građana.

Novinarka Danasa Zorica Miladinoć, koja je 21. juna pratila izbore, smatra da je realna izlaznost još niža.

Mislim da je i ovo bar za par procenata više od realne izlaznosti. Ne znamo do kraja “tehnologiju” uvećanja i krađe glasova, čujemo različita svedočenja ovih koji u tome učestvuju. Kad se izbori završe, ništa od toga nije zvanično registrovano- kaže ona.

Za tako nisku izlaznost, smatra, postoji više razloga, a jedan od njih je apsolutno nepoverenje građana u sistem.

Mala izlaznost je zbir svega – i kovida i poziva na bojkot, ali mislim da poziv opozicije zapravo imao najmanji uticaj. Više prepoznajem stav onih koji misle da nemaju za koga da glasaju i da se rezultat zna, pa ne bi da rizikuju u takvoj epidemiološkoj situaciji i izlaze na birališta. Vlada apsolutno nepoverenje, dok fabrikuju podatke i smanjuju broj obolelih da bi sproveli izbore, a svi znaju da je epidemija i u to vreme odnosila živote – govori novinarka.

Boravak u izolaciji kod kuće ili domu za stare nisu jedini razlozi koji su birače u Srbiji odvraćali od glasanja. Istraživanje IFES-a pokazuje da je među građanima bio prisutan i strah ili oprez u vreme epideije, pa da su neki odlazak na biralište smatrali opasnošću po zdravlje.

Na pitanje čega se najviše boje kada je o “kovid izborima” reč, 30 odsto ispitanika je odgovorilo da su to očekivane gužve na izbornim mestima, a 27 odsto da ih plaši mogućnost zaraze tokom čekanja u redu.

Niska izlaznost donela je ovaj rezultat – vladajuća stranka, osnosno izborna lista “Aleksandar Vučić – za našu decu” odnela je ubedljivu pobedu sa nešto više od 60 odsto glasova i 188 osvojenih mandata. Sledi koalicija Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije sa nešto više od 10 odsto glasova i 32 mandata u parlamentu, a naredna je izborna lista “Aleksandar Šapić – pobeda za Srbiju” sa 3,8 odsto glasova i 11 mandata.

Niški naprednjaci pobedu su slavili u svojim prostorijama, bez maski i distance, uz trubače.

Kada je reč o makedonskim izborima, izlaznost ove godine bila je 51,3 odsto, nasuprot 66,7 odsto 2016. godine.

---

Kritika stručnjaka: podsticati, a ne otežavati ostvarenje glasačkog prava

Redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta “Sveti Ćirilo i Metodije” u Skoplju Karolina Ristova Asterud, komentarišući izbore u toj državi, kaže da nadležne institucije, Skupština i Državna izborna komisija, treba da obezbede optimalne uslove za suštinsko ostvarenje glasačkog prava, a ne samo za zdravstvenu bezbednosti.

Nije dovoljno, niti prihvatljivo, da fokus bude na zdravstvenim protolokima, već treba da bude na ostvarivanju glasačkog prava za sve koji to žele.

Već smo imali jedne kovid izbore i to iskustvo treba da posluži da se prevaziđu svi nedostaci i pravne praznine. Apsolutno ja neprihvatljivo da se u narednom izbornom ciklusu dogodi da se građani opet žale da im nije bilo dozvoljeno da glasaju zbog doslovne primene odredbi, a ne i drugih pravnih principa poput pravne logike i metoda tumačenja prava, što, naravno, dobrim zakonodavcima omogućava da prevaziđu izazov u korist prava i građanskih sloboda. Ali to je priča za neki drugi dan – kaže Ristova Asterud.

Da li će nadležni greške ispraviti građani Makedonije uvideće već 13. decembra, za kada su zakazani lokalni izbori za gradonačalnika Štipa i Plasnice, a pravila koja će se tada poštovati detaljno su opisana u tekstu “Kovid izbori u Severnoj Makedoniji i Srbiji – pravo glasa u karantinu” na sajtu “360 stepeni”.

Birače u Srbiji naredni izbori, prema najavi predsednika Alekssandra Vučića, očekuju u proleće 2022. godine. U slučaju da pandemija tada još bude trajala, kako kažu u organizaciji “Crta”, biće ključno da institucije pokažu da rade na merama prevencije, da su svesne okolnosti i da se odgovorno odnose prema zaštiti birača, kako bi se izbegao utisak da institucije ignorišu postojanje pandemije.