Kovid ruši zdravstvo u Srbiji i Severnoj Makedoniji – pacijenti o tome svedoče, zvaničnici negiraju [video]

U momentu najjačeg udara epidemije, posle devet meseci vremena da se zdravstveni i državni sistem za očekivani talas pripreme, članovi Kriznog štaba za borbu protiv kovid-19 i ministar zdravlja priznaju javnosti da u kovid bolnicama nema mesta za sve pacijente kojima zdravstveno stanje to zahteva, da je stopa umiranja sada visoka, ali ne i da je zdravstveni sistem ugrožen. Isto tvrde i zvaničnici Severne Makedonije, koja je prema stopi umiranja od kovida među prvih deset u svetu.

Bolnički kapaciteti u Srbiji, pogotovo u Beogradu i centralnoj Srbiji, toliko su puni da tamo ostaju samo teži pacijenti, pa one za koje lekari u bolničkoj viziti procene da su pri kraju lečenja, sanitetskim vozilima prebacuju u stotinama kilometara udaljene privremene bolnice u Nišu, Sokobanji, Vrnjačkoj banji i Kragujevcu. U njima se, takođe, kapaciteti ubrzano popunjavaju.

Lekari okupljeni u udruženju “Ujedinjeni protiv kovida” kritikuju način borbe protiv epidemije korona virusa mesecima unazad, a sada upozoravaju na činjenicu da moraju da biraju kome će pomoći.

Anesteziolog iz Kraljeva Rade Panić za nedeljnik “Vreme” rekao je da na dežurstvu u kovid intenzivnoj jedinici nekim pacijentima nije mogao da pomogne.

Nisam imao mogućnost da zbrinem pacijente u intenzivnoj jedinici kojima je potreban aparat, odnosno ventilator. Zašto? Zato što je intenzivna nega koja broji 8 kreveta u Kraljevu bila puna, odavno ka Beogradu i Kragujevcu pacijenti ne mogu, prošlo dežurstvo smo uspeli dvoje da pošaljemo za Niš i time napravili prostor, ovaj put nismo mogli ni za Niš. Očajan je osećaj kada se vratite kući sa saznanjem da nekome niste mogli da pružite pomoć od koje mu možda i život zavisi – govori Panić.

O onome sa čime se, po svedočenju lekara sada suočavaju brojni građani Srbije govori Nišlija čiji je otac aprila, na početku epidemije, takođe prošao kroz isto. Zdravstveno stanje zahtevalo je lečenje u bolnici, ali u bolnici nije bilo mesta, pa uput za stacionarno lečenje nije vredeo.

O teškim danima za njegovu porodicu govori njegov sin, koji je kasnije i sam oboleo i takođe se lečio kod kuće.

Ja sam poverenje izgubio već četvrtog dana od kad je sve ono krenulo zbog toga što ti sa televizije čuješ jedne podatke, onda dođeš kući, pa imaš čoveka na samrti, i shvataš da je sve apsolutno bila neistina – govori Nišlija.

Otac je povišenu temperaturu dobio sredinom marta i posle nedelju dana, kada je bilo jasno da nije reč o prehladi, potražio je medicinsku pomoć. Dobio je uput za stacionarno lečenje na Klinici za infektivne bolesti, ali tamo nije primljen.

Na infektologiji tada nije bilo mesta, pa je dobio uput za pulmologiju, za isto to stacionarno lečenje. U tom trenutku je imao saturaciju 85, što je bilo apsolutno za podršku kiseonikom. Naravno, na pulmologiji je apsolutna gužva, dolaze saniteti iz svih krajeva južne Srbije i sa pulmologije njemu kažu da se vrati kući – priseća se.

Tada, kaže, počinje pakao u njegovoj porodici jer o čoveku sa temepraturom od 40 stepeni, koji je malaksao, plitko i otežano diše, brinu članovi porodice bez ikakvog znanja o medicini. Ni oni, a ni lekari sa kojima su telefonom kontaktirali, nisu znali kako će se bolest razvijati.

Najstrašnije je bilo što nismo imali pojma kako može da se komplikuje, pošto su priče da za noć sve može da ode dođavola, i ono što je najstrašnije bilo, što si znao da u bolnici nećeš da dobiješ onu pomoć u koju si se uzdao u onom trenutku kada si bio sa najmanje nade – govori on.

Ovakvih svedočenja je više. Neki su pomoć dobili nakon što su kroz šta prolaze napisali na društvenim mrežama, a nadležni odreagovali na pritisak javnosti. Neki su, međutim, izvan očiju javnosti ostali bez u tom trenutku adekvatne pomoći.

Zakon o pravima pacijenata, međutim, garantuje pravo na dostupnost zdravstvene zaštite:

Pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. U postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.

Zakon je u situaciji koju su u mnogim mestima u Srbiji proglasili vanrednom sada teško primenjiv.

Poslednjih dana Srbija beleži oko 8.000 pozitivnih na virus korona i oko 60 preminulih od njegovih posledica dnevno, a statistika je iz dana u dan nepovoljnija.

Epidemiolozi republičkog Kriznog štaba, iako sami predlažu mere za borbu protiv kovida, priznaju da se sa njima kasni. One trenutno podrazumevaju da je radno vreme lokala, osim benzinskih pumpi, apoteka i prodavnica hrane, do 18 sati, da đaci od 5. razreda nastavu prate onlajn i da važi zabrana okupljanja više od 5 ljudi, ali ne u objektima poput fabrika, restorana i super marketa jer se maksimalan moguć broj ljudi u njima određuje prema površini.

---

Makedonija sa najvišom stopom smrtnosti od kovida u regionu

Da se oboleli u Severnoj Makedoniji kasno javljaju lekaru, jedno je od najčešćih objašnjenja Ministarstva zdravlja na pitanje zašto je toliko smrtnih slučajeva. Sa druge strane, pacijenti i njihove porodice tvrde da je spor sistem, u šta su se uverili i novinari 360 stepeni.

Za PCR testiranje pacijenti sa sumjom da su zaraženi javljaju se lekaru telefonom, a od njih čuju da su termini za celu nedelju zauzeti i da kroz sedam dana pozovu opet.

Druga opcija je testiranje u Centru za javno zdravlje koje košta 2.800 denara, ali se i na njega čeka nedelju dana. PCR testiranje u privatnoj laboratoriji moguće je zakazati u bilo koje vreme, rezultat stiže za 24 sata, a usluga košta 4.000 denara.

Predsednica Udruženja privatnih lekara Lilija Čolakova Dervišova potvrđuje da u državnom zdravstvu nema termina za testiranje, kao i da mnoge njene kolege pacijente leče telefonom, što ne smatra da je uvek opravdano i ispravno.

Ne možete da ne primite pacijenta. Morate da čujete da li ima upalu pluća, da li mu se pogoršava stanje. Ne možete telefonom da lečite. Ne možete da 20 dana pratite ljude koji su kod kuće, ne može tamo da se meri saturacija – kaže doktorka.

Da bi pacijent dobio bolničko lečenje potrebno je da njegovo stanje bude loše. Tada bolnicu poziva izabrani lekar i traži slobodnu postelju. Međutim, i to funkcioniše teško, naročito ako pacijent nije testiran na kovid-19.

Kaže da se događalo da pacijenta iz bolnice, ako u njoj nema dovoljno mesta, posle infuzije optuste.

Nekima bude bolje, ali se dešavalo da oni sa dijabetesom, sa komobirditetima, teško poboljšaju stanje posle samo jedne infuzije. Samo nekoliko sati nakon što ih vrate ponovo im bude loše, opet tražite krevet, za istog pacijenta zovete hitnu pomoć, opet telefoni. Tu se svi iscrpimo. Niko od nas nema problema sa svojom profesijom, ali nas takva situacija iscrpljuje- govori doktorka.

Iscrpljena je i Hitna pomoć kojoj u prevozu pacijenata pomaže Vojska. Procedura je takva da one sa potvrdom da su pozitivni voze na infektivno odeljenje, a netestirane u trijažni centar. Ne postoji digitalni sistem koji pokazuje u kojoj bolnici ima slobodnih mesta, pa se lekari Hitne o tome informišu i hitne slučajeva najavljuju telefonom.

Osim ambulantnim kolima Hitne pomoći, pacijenti do kovid ambulanti dolaze i sopstvenim prevozom. A tamo red ne postoji i distanca među pacijentima se teško poštuje.

Čekam jutros od 6. Prvo sam zvala Hitnu, kažu da nemaju vozila i da odem u trijažni centar. Čeka se po tri sata. Imam upalu pluća i temperaturu, nema ko da me pregleda, bukvalno. Evo, čeka se, još ćemo dodatno da se razbolimo. Ne želim da idem kod privatnog lekara iz principa. Zašto plaćam celog života zdravstveno osiguranje, za ovo, da čekam napolju i da me niko ne primi? Sramota! – govori Ana Jankulovska.

Sve ovo pokazuje da je nemoguće stići u bolnicu “na vreme”, a kapaciteti u njima pod velikim su pritiskom. To neke pacijente ostavlja bez šanse da se u bolničkim uslovima izbore za život. O svemu kroz šta je prošla otvoreno govori porodica preminulog Zorana Trendafilovskog iz Kumanova.

Sa koijim se problemima suočavaju kovid pacijenti u Nišu i Skoplju, pogledajte u dokumentarcu Južnih vesti i makedonske televizije 360 stepeni.