Kredu i dnevnik zamenili farbom i „jarcem“

Deset dana pre početka školske godine u Prehrambeno-hemijskoj školi u Nišu radna atmosfera – direktorka, njen pomoćnik i profesori čekaju da se osuši „prva ruka“, pa da nastave posao na koji su neki prionuli pravo s mora.

Pre nedelju dana od kuće su doneli merdevine, bušilice, „jarce“, četke, mistrije i špakle, od školskog novca kupili su poludisperziju, tonere i farbe i počeli da kreče 500 kvadratnih metara prostorija – sami, ali profesionalno.

– Trebalo je prvo skinuti spoljne slojeve oronule od vlage, pa tek onda započeti krečenje. Iako za ovo nismo stručni, radimo kvalitetno i prema standardima – kaže tehnolog Žarko Stojanović.

Njegov kolega Predrag Trajković, profesor fizičkog, na krečenje je došao čim je raspakovao kofere s letovanja, a neki od radnika su zbog ove radne akcije prekinuli odmore na vikendicama.

Profesor likovne kulture Zvonimir Nikolić sa kolegama već nekoliko dana kreči učenički WC koji je ranije, kažu, bio u užasnom stanju. Đački potpisi na vratima kabina već su prošlost jer su ona skinuta, ofarbana i ostavljena na sušenje.

Posao u 5 učionica takođe je završen. One su čiste, boje vesele, a miris farbe će, kažu, do dolaska skoro 700 đaka u septembru, taman ispariti.

Direktorka Tanja Mikić Nikolić, koja pomaže uvek kada joj obaveze to dozvole, kaže da je iznenađena time što su na ideju da osveže školski prostor došli sami zaposleni.

– Iznenadio me je ovoliki entuzijazam! Ipak ga još ima u prosveti. Ne bismo imali para da angažujemo profesionalnu građevinsku firmu, imali smo taman za materijal, a alat je naš. Radimo u dobrom raspoloženju najviše zbog naših đaka – kaže direktorka.

Njen pomoćnik i profesor mašinskih elemenata sa tehničkim crtanjem Toplica Đorđević ističe da ne postoji profesor koji je na poziv da pomogne rekao „ne“.

– Iako smo se čuli u vreme godišnjih odmora, niko nije odbio da dođe. Radi i profesor sociologije Ivan Rakić i još jedan profesor fizičkog Stojan Dinić. Svi su se odazvali, nisu rekli čak ni da će razmisliti – priča Đorđević.

Obim ovog posla, dodaje, nije zahtevao više ljudi, a siguran je da bi radnu ekipu, da je bilo potrebe, činilo i više profesora.

Sledi da koleginice dekupaž tehnikom ukrase oronule pločice i stare ormare u učionicama za čiju zamenu nema dovoljno novca, a planirana je i rekonstrukcija dela krova koji je tokom obilnih padavina prokišnjavao, za šta je novac izdvojen iz gradskog budžeta.