„Kreni-promeni“ u Nišu: Udruženi građani pokazuju moć, više od 1.000 ljudi pravi promenu

Uz zagađen vazduh, korupciju i nedostatak zelenih površina, među najčešće prijavljivanim problemima bilo je i višedecenijsko obećanje političara da će pruga biti izmeštena iz centra Niša. Direktori Kreni-promeni Savo Manojlović i Marina Pavlić u Nišu su o tim temama razgovarali sa građanima i poručili da samo udruženi građani mogu pokazati moć i pritiskom “naterati” lokalnu samoupravu da stvarno postane servis građanima.

Akcijom “Ko nas VOZi” imali su, kako kažu, za cilj pokretanje pitanja izmeštanja pruge iz Niša, kažu iz Kreni-promeni i ističu da decenijska obećanje svih vlasti da će obilaznica biti napravljena pokazuje da su građani navikli da se rokovi odlažu i da je veliki problem to što su ostali “imuni na njihove reči”.

Okupljeni građani popunjavanjem ankete dali su i svoje mišljenje šta bi trebalo da umesto pruga bude u Nišu, a glasali su za biciklističke staze i zelene površene, ali i tvrdili da iako nadležni ne rade dovoljno na rešavanju tog problema, spremni su da se aktivno uključe.

Niški tim je ovde hronološki prikazao sled dešavanja i to bi trebalo sve da nas zabrine. Činjenica je da to prolazi zato što mi to puštamo. Veliki broj ljudi u Nišu se prijavio da bude deo strukture Kreni-promeni i da kontinuirano radi na promenama. Moramo da imamo strategiju kako da reagujemo na ovakve nepravilnosti i nepravde koje se dešavaju – rekla je Marina.

Govoreći o strategijama, Savo Manojlović izdvaja tri – pravo-relavantna rešenja, pritisak i organizovanje ljudi.

Imamo tri tačke delovanja, prva je pravno-relavantno rešenje i da pitamo pravno, ekološke i urbanističke stručnjake. Svaki naš zahtev bio je pravno vrlo utemeljen. Druga tačka je organizovanje javnih pritisaka kroz kreiaranje narativa na društvenim mrežama i medijima, a treća stvar je organizovanje ljudi, i tada pokazuju da su moć – rekao je Manojlović.

Takođe, Savo Manojlović tvrdi da više od 1.000 ljudi može napraviti promenu i ističe stanovnike Panteleja kao pozitivan primer udruživanja.

Imamo i pozitivne primere građana Panteleja, gde su se izborili da se ne gradi zgrada na zelenoj površini. Komšije su se udružile, organizovale i to je model kako ljudi mogu da naprave pritisak i dati jednu vrstu konkretnog roka i razmišljati koji je pritisak na koji će ljudi delovati. da organizujemo ljude da vrše prisak, a da lokalna samouprava bude servis u službi građana – navodi Savo Manojlović.

Marina Pavilić istakla je da su protesti nužno sredstvo, ali ne i dovoljno, ali da su uz peticije prvi korak da se pokaže nezadovoljstvo građana, nakon kojih mora uslediti pritisak na institucije.

Bilo da su onlajn peticije, bilo da su na papiru one su ustavno sredstvo. U obavezi su institucije u roku od 30 dana da odgovore, a to često krše. Druga bitna stvar je da kroz peticiju se vrši i ispitivanje javnog mnjenja koliko je ljudima stalo do određenog pitanja. Treće je da involvirate ljude. Tu možemo da pričamo o peticijama i blokadama koje su dovele do gašenja Rio Tinta, ali i na mikro nivou parkića u Beogradu, ili na niškom primeru građana Panteleja – zaključuju Savo i Marina.

Podsetimo, prvi konkretan korak da se pruga izmesti bilo potpisivanje Protokola o izmeštanju 2012. godine. Nakon toga je bivši direktor „Železnica“ Dragoljub Simonović rekao da se od toga odustalo i da prugu treba elektrifikovati, zbog čega je reagovao tadašnji zamenik gradonačelnika Niša Ljubivoje Slavković, ali i opozicija.

Jednu od poslednjih najava da bi obilaznica trebalo da bude gotova do 2025. kada bi mogla da se izmesti i pruga iz centra grada, dao je prethodni ministar građevinarstva Tomislav Momirović, dok je od najave koju je dao ministar Vesić prošlo šest meseci.

Najnovije obećanje stiglo je prošle nedelje – kada je premijerka Ana Brnabić rekla da „do kraja godine kreću radovi“.