Kupio njivu u Supovcu, pa platio prenos 50 % skuplje od parcele

Parcela od 17,5 ari u selu Supovac kraj Niša Sašu Stojanovića koštala je 50.000 dinara. Međutim, kako je ova njiva građevinsko zemljište, Poreska uprava ga je procenila na skoro 3 miliona dinara, pa je za prenos zemlje na svoje ime platio čak 75.000 dinara.

Ovaj Supovčanin ogorčen je što ga je porez na prenos apsolutnih prava koštao 50 % skuplje nego sama parcela koju je opisao kao „njivu na periferiji sela do koje nema ni asfaltnog puta“.

Niška filijala Poreske uprave utvrdila je da ar zemlje u Supovcu košta oko 1.500 evra, dok Stojanović kaže da se realno cena zemlje kreće od 30 do 50 evra za ovu površinu. U rešenju o porezu na prenos apsolutnih prava koju je dobio ovaj Supovčanin da plati solidarno sa ženom koja mu je prodala zemlju, navodi se da je tržišna cena čak 60 puta veća od one koja je navedena u kupoprodajnom ugovoru.

U postupku utvrđivanja poreske osnovice, ova Filijala je ocenila da je ugovorena cena od 28,47 dinara po metru kvadratnom niža od tržišne vrednosti, pa je osnovica utvrđena u iznosu tržišne vrednosti od 1.700 dinara po kvadratu, što znači s obzirom na površinu nepokretnosti od 1.756 m2 da je ukupna vrednost nepokretnosti prava – 2.985.200 dinara. Na utvrđenu poresku osnovicu primenom poreske stope od 2,5 %, shodno odredbi člana 30. Zakona o porezima na imovinu, utvrđen je porez na prenos apsolutnih prava u iznosu od 74.630 dinara – navodi se u rešenju Poreske.

Opisujući ovo kao pravno nasilje od strane Poreske uprave, Stojanović kaže da je odmah po stizanju ovog poreskog rešenja u martu prošle godine uložio žalbu i nije platio porez. Žalio se i na to što ni on ni prodavac zemlje, kako kaže, nisu učestovali u postupku utvrđivanja poreske osnovice, kao i na to što je u rešenju navedeno da su njih dvoje saglasni sa utvrđenom vrednošću parcele.

Ipak, kako je u oktobru dobio od Poreske opomenu da plati glavnicu i kamatu od još 5.000 dinara, to je i učinio. Ministarstvu finansija pisao je još jednom – urgenciju na doneto rešenje. Ipak, kaže, nikakav odgovor do danas nije dobio.

Niko ne beži od toga da se plaća porez. I Turcima se plaćalo i komunistima. Porez mora da se plati. Problem je u tome što smo mi nerealno oporezovani – kaže Stojanović.

Poreska uprava: Informacije o poreskom obvezniku tajna

Pozivajući se na tajnost podataka po Zakonu o poreskom postupku, Poreska uprava Srbije nije odgovorila na koji način je utvrđena vrednost parcele u Supovcu, koju je Stojanović kupio. Odgovor, međutim, nisu dali ni na pitanja koji sve faktori se inače uzimaju u obzir prilikom procene vrednosti i koliko može da bude uvećana tržišna vrednost parcele.

Povodom Vašeg zahteva upućenog elektronskom poštom, obaveštavamo Vas da se, shodno članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju i čuvaju kao tajni podatak – naveli su iz biroa za informisanje Poreske uprave Srbije.

Prema Zapisniku o proceni tržišne vrednosti koji je Stojanović pokazao novinarki, vrednost je procenjena na osnovu pravosnažnih rešenja Poreske za „promet istih ili sličnih nepokretnosti“.

Inače, kako piše u Uputstvu o postupku i načinu utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, to i jeste jedan od načina utvrđivanja tržišne vrednosti zemljišta – bez izlaska na teren. Inače, po istom Uputstvu procenjena vrednost zemljišta može se uvećati „primenom korektivnih faktora zavisno od lokacije, blizine saobraćajnica, obezbeđene infrastrukture, blizine naseljenom mestu i dr“, ali ne navodi se za koliko.

Veliki porez platio i na nasleđenu zemlju

To, međutim, nije jedini „nerealni“ poreski izdatak Saše Stojanovića iz Supovca. Kako kaže, nešto manje od 3 hektara seoskog imanja koje je nasledio od oca, prema rešenju Poreske uprave vredi 4 miliona dinara, te je platio porez 55.000 dinara.

Oni nas pritiskaju porezima sa svih strana, a forsira se ostanak na selu – konstatuje ovaj građanin.

Podsetimo, 2017. godine velika površina poljoprivrednog zemljišta u Katastru je prevedena u građevinsko, te je porez tada bio višestruko uvećan jer se kvadrat ove vrste zemlje vrednovao 1.554 dinara. Kvadrat poljoprivrednog zemljišta bio je 100 dinara.

Mesec dana po dobijanju poreskih rešenja koja su pogodila oko 6.000 ljudi, na niškoj Skupštini je ukinuta ovakva odluka. Opozicija je tvrdila da je takva odluka Skupštine Grada protivustavna.