Kuršumlija na barikadama

 Nekoliko hiljda Kuršumličana izašlo je na barikadu kod petlje u selu Kastrat, u znak podrške radnicima neuspešno privatizacionih preduzeća, koji su ostali bez posla.

Oni već jedanaesti dan drže u blokadi magistralni put Niš – Priština i traže od predstavnika vlasti u državi da im omogući podršku za obnavljanje proizvodnje u „Kopaoniku“, odnosno izmirenje ličnih dohodaka od aprila 2008. godine i povezivanje radnog staža.

Radnicima su se pridružili gotovo svi, od običnih građana do radnika u privatnim i državnim institucijama i učenici osnovnih i srednjih škola.

Ovaj deo puta ka Kosovo i Metohijom je potpuno u prekidu, autobuski saobraćaj ne saobraća, a propuštaju se jedino sanitetska vozila.

Nesrećnim ljudima koji su na blokadi, dodatno otežava sneg koji je juče počeo da pada. Oni su uporni i kažu da neće odustati od svojih zahteva, pozivaju premijera Mirka Cvetkovića i ministra ekonomije Mlađana Dinkića da dođu i razgovaraju sa njima.

– Našem strpljenju je došao kraj, jer su nam porodice gladne i nemamo od čega da ih izdržavamo. Protest neće splasnuti, jer mi ni kući nemamo bolje uslove za život. Sve su nam uzeli, ostao nam je još goli život i njega im dajemo. Neka nas hapse, biju i sklanjaju, neće nas pokolebati – kaže Borivoje Urošević, predsednik štrajkačkog odbora.

Urošević dodaje da će najverovatnije danas blokirati i zgradu Skupštine opštine Kuršumlija i da će onemogućiti rad lokalne samouprave, a onda će krenuti za Prokuplje da se sami prijave i leže zatvor.

– Isteraćemo radnike opštine iz zgrade i zaključati je. Zatim ćemo svi krenuti u prokupački zatvor pa neka nas uhapse. Tamo ćemo bar dobijati redovna tri obroka, bićemo na suvom i imati grejanje. Nema nam druge – ističe Urošević.

Od početka protesta na ulici je Stevka Sekić, koja je 27 godina radila u Konfekciji „7. juli“.

I ona tvrdi da je država svojim nedomaćinskim odnosom i rasprodajom imovine dovela do potpunog kolapsa privrede.

– Već šest godina ne radim i nemam nikakva primanja. Za sve to vreme redovno mi stižu računi za struju vodu, telefon. Niko nas ne pita možemo li da plaćamo i odakle. Svi traže svoje, samo su radnici ti koji nemaju nikakva prava – naglašava Stevka.

Zoran Vučković, predsednik kuršumlijske opštine kaže da je lokalna samouprava nemoćna da reši problem radnika i da ih podržav, ali samo u okviru njihovih realnih zahteva.

Po njemu, oni se odnose na povezivanje radnog staža i overa zdravstvenih kljižica.

Ostali zahtevi su u ingerenciji Ministarstva ekonomije i rešenje treba tražiti u okviru te institucije.

Vučković tvrdi da je loklana vlast obavila razgovore sa svim relevantnim faktorima kako bi se pronašlo rešenje, pre svih Ministarstva ekonomije i Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

– Svi naši razgovori su vođeni u pravcu pokretanja proizvodnje u „Kopaoniku“, ali se oni svode na procenu Ministarstva ekonomije o opravdanosti pokretanja proizvodlje u ovoj firmi. Lokalna samouprava nema ingerencija da odlučuje o tome – dodaje Vučković.