Lavirint (ne)odgovornosti – vršnjačko nasilje u Nišu i zašto se svi od njega ograđuju

Dogodilo se van škole, preduzeli smo sve mere, obaveštena je policija, pružićemo podršku u prevazilaženju problema – najčešći su odgovori nadležnih kada se vršnjačko nasilje dogodi. Tako je bilo i u poslednja dva slučaja koja su se dogodila u Nišu, a Bojan Janković, otac nastradalog Alekse iz Niša, ističe da zakon jasno kaže ko je odgovoran, te da nema potrebe da se ograđuju.

Nakon što je učenica Osnovne škole “Car Konstantin” doživela vršnjačko nasilje, škola i Ministarstvo prosvete su isticali da se incident dogodio van škole. Par dana kasnije dogodio se još jedan slučaj vršnjačkog nasilja u Nišu, takođe, van škole.

Otac dečaka Alekse Jankovića iz Niša, koji je bio žrtva vršnjačkog nasilja zbog čega je 2011. godine izvršio samoubistvo, Bojan Janković kaže da je očekivao takvo “opravdanje” nadležnih, ali da u Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

Nema veze gde se dogodilo, tamo jasno piše – ustanova je dužna da interveniše uvek kada postoji sumnja ili saznanje da dete i učenik trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, bez obzira na to gde se ono dogodilo, gde se događa ili gde se priprema. Nema potrebe da ističu da se to desilo van škole, takvo reagovanje nadležnih pokazuje da oni ne poznaju zakon, ali i da nas ubeđuju da ga mi ne znamo – kaže Janković.

Takođe, iz Ministarstva su rekli da imaju saznanja da je učenica koja je trpela nasilje, odlukom roditelja prebačena u drugu školu.

To je epohalno otkriće koje podržavaju i škole i Ministarstvo. Nedopustivo je da dete koje je doživelo traumu i ozbiljan stres, prebacuješ u drugu školu da prolazi kroz novu traumu. To dete je doživelo i socijalno nasilje, zbog garderobe, psihološko nasilje, torturu u školi i fizičko nasilje. Rane zacele, ali neke traume ne – smatra Bojan Janković.

Janković godinama upozorava da na „prosvetni lavirint“, ističe da je evidentno da se u školama zataškava nasilje i upozorava da treba biti obazriv.

Roditelji nemaju kome da se obrate, prepušteni su sami sebi. Poverenje u institucije je sve manje, odgovorni u školama to znaju i zloupotrebljavaju, čast izuzecima. Zato, ako pogledate komentare ili oslušnete, sve više je onih koji su za “uzimanje pravde u svoje ruke” – protivnici smo toga jer može da napravi neuporedivo veći problem – naglašava Janković.

Ponovo podseća da je vršnjačko nasilje prevazišlo je set zakona koji je predviđao strože kažnjavanje vršnjačkog nasilja i onih koji ga zataškavaju, poznatiji kao “Aleksin zakon”, da izostanak reakcije dovodi do novih i sve težih slučajeva nasilja i da treba pooštriti disciplinske mere. Bojan Janković ističe da u rešavanje problema treba da budu uključeni ljudi iz “neposredne proizvodnje” – prosvetni radnici, vaspitači, stručnjaci, koji pošteno rade svoj posao, umesto “demagoga”.

---

Gradonačelnica: Nema potrebe da reaguje Savet za bezbednost

O vršnjačkom nasilju govorilo se i na poslednjoj sednici Gradskog veća. Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski i većnica za obrazovanje Marija Ranđelović složile su se da lokalna samouprava nije odgovorna.

U okviru samog protokola najveću ulogu nosi škola, bez obzira da li se desilo van škole, ako se radi o vršnjacima, u prepoznavanju te vrste nasilja, pravni sistem i pravosudni sistem. Lokalna uprava se ne bavi nastavnim procesom, ja kao resorno zadužena za obrazovanje ne mogu da se bavim nastavnim procesom nego onime što prostiče iz toga. Kao lokalna samouprava mi možemo da delujemo kao koordinirajući faktor u smislu prevencije, što mi i činimo pre svega donošenjem niza odluka koje se tiču zdravog odrastanja dece – rekla je Ranđelović.

Grad Niš je početkom maja formirao Savet za bezbednost i posebno telo unutar njega za smanjenje nasilja u osnovnim i srednjim školama, ali su i gradonačelnica i većnica na sednici istakle da je “to nešto drugo” i da on ne može da reaguje u slučaju vršnjačkog nasilja.

Mnogi su pitali zašto Savet nije reagovao – nema potrebe, Savet nema ovlašćenja i mehanizme – napomenula je Sotirovski.

Većnica Marija Ranđelović se nadovezala da Savet za bezbednost “nema tu vrstu stručnih kadrova” i da je konkretan slučaj opasna tema te da se ne sme baviti nečim za šta nije nadležan.

Inače, na čelu Saveta za bezbednost je Dragana Sotirovski, a sa njom u timu je još 21 član – nekoliko gradskih funkcionera, zaštitnica građana, policijski službenici, predstavnici socijalnih ustanova, prosvetari i roditelji.

Njihov zadatak je da razmatraju i proučavaju pitanja vezana za prevenciju bezbednosti na teritoriji Grada, pripremaju i predlažu mere za poboljšanje zaštite i sigurnosti građana Niša, sa, kako su govorili, posebnom pažnjom na mlade – naročito na školsku omladinu, roditelje i zaposlene u prosveti.

Iako su rekli da će o svojim inicijativama, stavovima i preporukama obaveštavati javnost održavanjem konferencija za novinare i izdavanjem saopštenja, za sada, nije poznato kakve su odluke donosili.