Legalizaciju za kuću platio kao za zgradu, koliko je još Nišlija dobilo uvećanu taksu iz Uprave ćute

Nišliji je umesto 20.000 dinara legalizacija kuće naplaćena 250.000, pa je uz pomoć advokata prošao kroz proceduru koja je trajala mesecima i na kraju dokazao da bi Grad Niš i država trebalo da mu vrate novac. Nadležno Ministarstvo usvojilo je njegovu žalbu i na račun NIšlije vraćaju 230.000 dinara, dok advokati veruju da ovo nije usamljen slučaj i da je legalizacija kuća u Nišu godinama naplaćivana nezakonito. Iz Ministarstva i niške Uprave za građevinarstvo nema odgovora, a gradonačelnica kaže da o tome ne zna ništa​​​.

Advokat Maja Biculović objašnjava da bi ozakonjenje porodičnih kuća trebalo da košta od 5.000 do 20.000 dinara u celoj Srbiji, u zavisnosti od kvadrature, dok cena legalizacije stambenih zgrada namenjenih tržištu iznosi 250.000 dinara.

Postupak je sada prilično pojednostavljen i cifre koje se plaćaju kao takse, deo državi deo lokalnoj samoupravi, iznose od 5.000 do 20.000 dinara za porodične stambene kuće u zavisnosti od površine. Porodična kuća je kuća gde možete da imate i pet stanova, ali gde živi jedna porodica. Za stambene zgrade namenjene tržištu, bez obzira na to da li imaju dva ili 20 stanova, cifra je 250.000 – objašnjava Biculović.

Međutim, njenog klijenta je legalizacija porodične kuće koštala kao da legalizuje zgradu namenjenu prodaji stanova, zbog čega se žalio Ministarstvu građevinarstva, koje je donelo rešenje prema kome su Grad Niš i država dužni da mu vrate razliku, odnosno 230.000 dinara.

Čoveku koji je već platio 250.000 Ministarstvo je usvojilo žalbu i donelo direktivu da je to što su naplaćivali 250.000 nezakonito jer su to porodični, a ne stambeni objekti namenjeni tržištu. Uprava je ponovo donela odluku gde sada umesto 250.000 klijent treba da plati 20.000, što znači da su Grad i država, jer nešto ide Gradu, nešto državi, dužni da mu vrate 230.000 – navodi Biculović.

O tome zašto su porodične kuće tretirane kao da su namenjene tržištu iz niške Uprave za građevinarstvo i iz Ministarstva nema odgovora na pitanja novinara.

Nema odgovora ni o tome koliko je bilo ovakvih slučajeva i koliko je žalbi usvojeno, kao ni o tome šta će biti sa građanima koji su uplatili taksu, a nisu podneli žalbu u roku.

Kada podnesete zahtev i predate dokumentaciju Upravi oni donose obaveštenje u kome stoji koliko ste dužni da platite u određenom roku. Ljudi su u velikom problemu jer su dobijali deset puta veću cifru. Na to obaveštenje nemate pravo žalbe. Ako ne platite u roku, donose rešenje kojim vam odbijaju zahtev i sve što ste radili pada u vodu. Onda su ljudi, pošto nemaju prava da se žale, morali da plaćaju ili nisu mogli da legalizuju kuće jer nisu imali taj novac – kaže Biculović.

Gradonačelnica Dragana Sotirovski kaže da svako ko smatra da je oštećen ima pravo da se žali, ali da o ovoj temi ne zna ništa.

Zaista ne znam ništa o tome. Time se bavi Uprava za građevinu. Svako ko misli da je oštećen ima pravo da se žali drugostepenom organu, a to je Ministarstvo građevine. Prvi put to čujem. To su stvari koje jednostavno idu svojim tokom. Ko je nezadovoljan, može da se žali. Ako drugostepeni organ tako odredi, novac se vraća. To nisu neuobičajene stvari – ističe Sotirovski.

Poručuje da odgovore na pitanja zašto i na osnovu čega je izračunato 250.000 dinara treba da da struka. Struka na pitanja novinara Južnih vesti ne odgovara od prošle nedelje.