Legende o starom hrastu i Belinom vrelu dovode turiste u Belu Palanku

Hrast koji je napunio više od 1.000 godina, drugi od njega mlađi pola milenijuma, oaza mira u samom centru grada i bogata istorija – sve to u varošici staroj više od 2.300 godina koja se razvila na nekadašnjem rimskom putu Via Militaris – Beloj Palanci. 

Najdugovečniji “živi stvor“ na Balkanu, zavetni hrast koji se nalazi u Divljani kraj Bele Palanke, prema procenama star je 1.025 godina. Veruje se da su ga zasadili podanici cara Samuila. Njegovo stablo ima obim od 6,05, prečnika je 2,02 i visine 13,43 metra. Ovaj prirodni „gorostas“ pod zaštitom države izaziva veliko interesovanje ljudi koji dolaze da vide najstarije drvo na Balkanu. 

„Dolaze ljudi ovde stalno, sa svih strana. Kažu, čitali su o njemu na internetu“, priča 70-godišnja Ruža Ćirić koja živi u komšiluku, na svega desetak metara od hrasta.

Svi odavde znaju koliko je star ovaj hrast, kaže on i otkriva da je iznervira kada neko kaže da je šupljina u stablu nastala od groma.

„Ovo gde je hrast je crkvena imovina, Crkvište Svete Trojice. Do pre nekoliko godina ovde je selo obeležavalo praznik Duhovi. Na hrastu je bio zadeljan krst i tu se donosila litija. Igralo se kolo po tri dana. Sad više toga nema. Na mestu gde je bio krst pojavila se izbočina od kako su litije prestale. Ovde pored hrasta su i dva spomenika nekim znamenitim ljudima iz ovog kraja“, objašnjava baka Ruža.

Bez obzira na to ko u šta veruje, nesumnjivo je da ovaj hrast izaziva znatiželju. 

„Mnogo turista dolazi baš zbog ovog hrasta. U šupljini odjednom može bez problema stajati 11 ljudi“, kaže Jelena Mitić iz Turističke organizacije Bela Palanka. 

---

„Mlađi hrast leči“

Tik uz njega, s druge strane puta koji vodi kroz selo, nalazi se još jedan hrast, star 513 godina. Mnogi meštani smatraju da pod njegovom krošnjom „vlada bionergija“, te su ljudi često navraćali kako bi im boravak pod drvetom pomogao. 

„Dovodili su i ljude u invalidskim kolicima. Čovek je pitao da ide u toalet i kad su ga odvezli do tamo on je počeo da ustaje i rekao da oseća da može da ustane. Pomagalo je ljudima i kod kostobolje, reume i visokog pritiska“, veruje baka Ruža.

Nekoliko puta se desilo da joj oni koji dođu ponude novac, a to je, kaže, najviše ljuti.

„Nikad nisam uzela ni dinara. Bila je i tabla sa ispisanom terapijom, al su je ukrali. Moj suprug je napravio. Četiri dana po 20 minuta pod hrastom, onda osam dana pauze, posle tri dana po 20 minuta pa 21 dan pauze i još jedan dan“, preporučuje baka Ruža. 

Većina onih koji posete bilo najstariji hrast na Balkanu, bilo ovaj mlađi „koji leči“, svrati i do obližnjeg manastira Sveti Dimitrije.

Prema predanju, to je zadužbina braće Mrnjavčević i izgrađen je krajem 13. i početkom 14. veka. 

---

Belino Vrelo

Oaza mira kakva se nalazi u Divljani nije strana ni samom centru Bele Palanke. Vrelo u srcu ove opštine nazivaju i „božijim darom“. Omiljeno je šetalište Belopalančana, ali i svih koji im dođu u posetu. 

Na prostoru kompleksa belopalanačkog vrela održavaju se čuveni Dani banice, manifestacija posvećena brendu ovog kraja. Slično hrastu u Divljani, i vrelo svedoči istoriji ovog grada.

„Opština postoji više od 2.300 godina. To je čini jednom od najstarijih na teritoriji Srbije. Bela Palanka je menjala nekoliko naziva: Remiziana, Mehmed-Pašina Palanka, Musa-Pašina Palanka, Ak-Palanka i Izvori. Današnji naziv dobila je posle oslobođenja od Turaka“ , kaže istoričar Milan Spasić. 

Vrela u Beloj Palanci, kažu, javljaju se iz podzemnih voda koje su formirane krečnjačkim sastavom Suve i Stare planine koje okružuju ovu opštinu. O nastanku Vrela govori i legenda koja se prepričava od davnina. 

„U vreme turske okupacije živela je prelepa devojka po imenu Bela. U nju se zaljubio turski aga i zatražio je od njenog brata za ženu. Brat nije smeo da odbije agu i dao mu je ruku svoje sestre. Kada su svatovi poveli mladu, ona je zamolila agu da joj dopusti da siđe sa konja i još jednom se napije izvorske vode sa vrela. Kako on to nije dozvolio, ona se bacila u vrelo gde se i utopila“, pričaju meštani.

O legendi svedoči i spomenik „Devojka na vodi koji“ danas turisti na Vrelu ne zaobilaze. Posvećen je upravo Beli. Turistima su svakako interesantne i druge činjenice iz istorije Bele Palanke.

„U antičko vreme ovde je bio izgrađen put Via Militaris. Na teritoriji naše opštine je bazilika iz rimsko-vizantijske epohe i kasnijeg doba i Miljokaz, odnosno čitač kilometara. Inače, to je najređe arheološko otkirće. Ne mogu a da ne spomenem Niketu Remizijanskog koji je širio hrišćanstvo na ovim prostorima, ali i napisao mnogobrojna dela među kojima i najpoznatiju hrišćansku himnu „Tebe Boga hvalimo“ koja je inspirisala mnoge kompozitore. U samom centru grada je i Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, a za verski turizam su značajni i manastir u Divljani i crkve u Crvenoj Reci, Veti i Sinjcu“, kaže Jelena Mitić iz TO Bela Palanka.

---

U planu izgradnja hotela

Iako je možda jedna od najmanjih opština u Srbiji, bogata je kulturom, istorijom i tradicijom.Prirodni potencijali, istorija i brendovi privlače sve više posetioca. Predsednik Opštine Bela Palanka Goran Miljković kaže da će naredne godine u razvoj turizma biti uloženo više nego ove. Najavljuje i izgradnju hotela u kompleksu Vrelo pored letnje pozornice.

„Uradili smo idejni projekat. Biće površine oko 1600 metara kvadratnih. Vrednost investicije je 1.200.000 evra. Spremni smo da kroz javno-privatno partnerstvo ili neki drugi oblik saradnje ustupimo zemljište u vlasništvu opštine i kompletnu infrastrukturu. Urađena je Studija održivosti isplativosti izgradnje koja pokazuje da će se trošak izgradnje hotela u potpunosti isplatiti za pet do šest godina“, kaže predsednik opštine .

Dodaje da bi od naredne godine kao deo Kulturno-sportskog turističkog leta trebalo da budu organizovane još jedna ili dve nove manifestacije koje će se održavati početkom jula kada se obeležava i Dan opštine. One će, najavljuje Miljković, biti posvećene promociji rada Nikete Remizijanskog.