Simboli Prokuplja bez kojih je ovaj grad sada nezamisliv – Hisar i Savićevac, pre jednog veka bili su golet koja je zahvaljujući lekaru Aleksi Saviću pošumljena i uređena i postala omiljeno šetalište Prokupčana sa čijeg vrha je najlepši pogled na grad.
O imenu i delu Alekse Savića, lekaru koji je preživeo Albansku golgotu i kao ministar zdravlja unapredio zdravstveni sistem u celoj zemlji, malo ko zna. Koliko je bio značajna ličnost za Prokuplje i celu Toplicu, govore dobra dela koja je ostavio za sobom.
Iako je bio lekar, Aleksa se zanimao za unapređenje, ne samo zdravstvenog sistema, već i kvaliteta života Topličana. Po kandidaturi Topličkog okruga 1925. postao je narodni poslanik, a 1927. izabran je za ministra narodnog zdravlja u Vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Doktor Savić je zaista zavoleo Prokuplje kao svoj grad, iako je rođen u Užicu. Kada je postao ministar njegovo voljeno Prokuplje je tada počelo da liči na uglednu varoš. Njegovom inicijativom kaldrmišu se ulice i prave se trotoari, grade se česme, bunari, pumpe, na brdu Borovnjak pravi se prvi vodovod u Prokuplju i gradi se Poljoprivredna škola – kaže Darko Žarić, istoričar i direktor Narodnog muzeja „Toplice“ u Prokuplju.
Žarić ističe da tada Hisar i Borovnjak dobijaju svoje ruho, a na njima je posađeno oko 40 hiljada četinara donetih sa Karpata.
Aleksin testament koji je sačinio na samrti svedočanstvo je velike ljubavi ovog rođenog Užičanina prema Prokuplju. U njemu zaveštava 400 hiljada dinara Opštini Prokuplje da na vrhu Hisara napravi zamak sa kog se može videti cela okolina Prokuplja.
Kao moja zadužbina varoši Prokuplju, u kom sam proveo moje najbolje dane, radeći svesno i najvećom predanošću na kulturnom, ekonomskom, političkom i higijenskom podizanju ove varoši i celog Topličkog okruga, želim da se ovaj zamak nazove “Savićevac”, a koji naziv da bude naznačen na najistaknutijem mestu ovog zamka; pored ovog naziva da se prikuca i jedna ploča sa natpisom: “Ovu zadužbinu podiže i ostavi dr Aleksa Savić, lekar i ministar narodnog zdravlja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, bolnima za oporavljenje, a mladima i zdravima na uživanje – stoji u testamentu.
Sada se upravo ovaj zamak i Hisar nalaze na grbu Opštine Prokuplje, zajedno sa rekom Toplicom u podnožju.
Pored želje da se izgradi zamak sa njegovim imenom imao je još jednu, veću – da se sahrani na Hisaru, na mestu koje je sa dva kamena još za života obeležio, kako bi počivao među prijateljima.
Predan lekar koji se branio od vukova i razbojnika
Nakon završenih studija medicine u Gracu, Aleksa Savić je postavljen za lekara u Topličkom i Dobričkom okrugu. Na raspolaganju je od instrumenata imao samo stetoskop, špriceve i igle. Ipak, to ga nije sprečilo da radi svoj posao najbolje što može.
Pre njegovog dolaska u Toplicu 1904. godine, stanovništvo je bilo sujeverno i zdravstveno neprosvećeno. Smatralo se da je bolest delo viših sila, da se mogu razboleti od urokljivih očiju ili od čini koje je neko bacio na njih, a lečili su se kod vračara. U to vreme na oko 12 hiljada stanovnika bio je samo jedan lekar, kome su seljaci najčešće dolazili samo pred smrt.
Topličani su ga voleli i cenili, zato što je i po kiši i po snegu obilazio pacijente i do najudaljenijih planinskih mesta. U to vreme je, recimo, bilo mnogo razbojnika na putu do tih sela, pa je morao uvek da nosi pušku ili da ide u pratnji policajca, a zimi je bilo mnogo vukova, pa i zbog toga – objašnjava istoričar Žarić.
Stanovništvo je najčešće obolevalo od zaraznih bolesti koje su se teško lečile, pa je Aleksu najviše zanimala bakteriologija i lečenje infektivnih bolesti. Tokom Prvog Balkanskog rata i Prvog svetskog rata kao ratni lekar počeo je da se usavršava na tom polju. Sa srpskom vojskom je prešao preko Albanije, a na Krfu je upravljao bolnicom u kojoj je lečio vojnike od tifusa.
Aleksa Savić je nakon rata proveo 3 godine na usavršavanju u Parizu, a kada se vratio 1921. postavljen je za upravnika Niške bolnice.
Kao ministar je unapredio celokupnu zdravstvenu zaštitu u zemlji izradom Zakona o preventivnoj i kurativnoj medicini, približavanju zdravstvenih radnika najudaljenijim mestima u zemlji, izradom sanitarnih zakona i popravkama bolnica.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Prokuplja.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta Prokuplje u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Prokuplje, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Prokuplja i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
voli svoju državu i svoj narod onda ništa nije nemoguće, niti je teško. Na našu žalost, nama je teško da đubre ili opušak ponesemo do prve kante, a nakon izleta do prvog kontejnera i uvek nam je neko drugi kriv za štroku u kojoj živimo, a sami je pravimo. Polomljeno drveće, klupe i dečije igračke u parkovima je dokaz koliki smo primitivci.
Najezila sam se citajuci tekst. Prelepi Hisar, sa jos lepsim pogledom – godinama je poznato i kao romanticno mesto prvog poljupca mnogih mladih Prokuplja
Pisite o Prokuplju,pisite o Toplickom kraju.Oni to zasluzuju.
Свакако, ако ништа друго онда због тога што је мајка Лесандра Србљанина (у историји познатог као Александар Македонски) из тог краја.
Ni on nije bio Prokupčanin. Sramota!
Lepo je da se i nove generacije upoznaju sa najvecim dobrotvorom Prokuplja i Toplice, doktorom Aleksom Savicem (1878-1928)ali ne u najskracenijoj verziji NJegovog zivota.
Pravi novinar zahtevao bi da se Doktorova oporuka nadje ispisana na procelju zamka, i jos mnogo stosta.
Diektora Mujeja ne treba citirati, on to nije ustanovio, vec knjigu Novice Saulica koji je besedio na Doktorovoj sahrani.