U Evropskoj nedelji testiranja na virus HIV, koja se obeležava već 34 godine, a završena je na Svetski dan borbe protiv ove opake bolesti, 1. decembra, broj testiranih, prema rečima lekara, jako je mali, pa iz leskovačkog i vranjskog Zavoda za javno zdravlje podsećaju da je testiranje u ovim institucijama dostupno građanima preko cele godine i da je jako važno za društvo da se HIV pozitivna osoba stavi pod lekarsku kontrolu.
Od početka epidemije 1985. godine, zaključno sa 20. novembrom ove godine, u Srbiji je registrovano 4.027 HIV pozitivnih osoba, od kojih su 2.022 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1.271 osoba inficirana HIV-om umrla. Od početka ove godine novodijagnostikovano je 175 osoba inficiranih HIV-om, navode iz Batuta, što je za 35 % više za isti period prošle godine, kada ih je bilo 130. Beograd je, kažu, najviše pogođen epidemijom, ali se tamo testira i najveći broj ljudi.
Do kraja novembra ove godine, kaže doktorka Jadranka Krasić, u Jablaničkom okrugu su registrovane 42 osobe sa virusom HIV-a.
Od toga ih je 15 sa HIV nosilaštvom, ostali su sa znakovima bolesti. Registrovanih žena je 5, a 37 muškaraca. Najveći broj obolelih kod nas je od 30 do 39 godina, a zatim od 20 do 29 – kaže Krasić.
Ona dodaje da je i ove godine otprilike ista zainteresovanost građana kao i ranijih i da je utrošeno 50 brzih testova u Evropskoj nedelji testiranja.
Zaključno sa 3. decembrom ove godine, registrovano je 27 HIV pozitivnih osoba, a sedmoro njih je već umrlo, kaže doktorka Biljana Popović.
To svakako nije tačna brojka. Ljudi dolaze na testiranje, ali to nije u onom broju koji bih ja volela da bude. Bilo bi dobro da se javi veći broj ljudi koji su nekad bili u nekom riziku i saznaju svoj status. Prema našim podacima, do kraja novembra 2019. seksualni put prenosa HIV-a je kod 97,5 % građana, izuzev dva deteta koja su dobila HIV od svoje majke koja se nije blagovremeno testirala i bila na terapiji – kaže Popović.
Savetovalište u Pčinjskom okrugu radi preko cele godine, dobrovoljno je, poverljivo, ljudi mogu da dođu bez zdravstvene knjižice, uputa i ličnih dokumenata.
Dobrovoljno savetovanje obuhvata razgovor između klijenta i lekara i testiranje. Lekar odgovara na pitanja, ali i postavlja pitanja, kako bi nakon testiranja imao kompletnu sliku. Stvar je u tome što kroz posete savetovališta, mi učimo naše klijente kako da se nose sa svojim postojećim rizicima, da shvate da su u riziku i promene rizično ponašanje – kaže doktorka Popović.
Velika je blagodet, kaže, i za samog pojedinca i za društvo, kada oboleli počne da koristi terapiju i stavi se pod lekarsku kontrolu.
Osoba pod terapijom i lekarskom kontrolom više nije opasna za ljude sa kojima stupa u kontakt. Terapija poboljšava i kvalitet života i opšte zdravstveno stanje, ulazi se u hroničnu fazu sa kojom u potpunosti može i lepo i lagodno da se živi, ako se poštuju pravila – tvrdi doktorka.
Dodaje da period inkubacije virusa može da traje od nekoliko meseci do nekoliko decenija, a prema procenama, na teritoriji Srbije živi još nekih 400 ljudi koji uopšte ne znaju da žive sa HIV-om i rad lekara usmeren je upravo ka tome kako do njih doći.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0