Lešinari ponovo na nebu iznad Stare planine

Lesinari na Staroj planini 1
Radionica o povratku lešinara na Staroj planini; foto: Društvo za zaštitu i posmatranje ptica

Najmanje 11 jedinki beloglavog supa, kao i jedan crni strvinar primećeni su na nebu iznad Stare planine u ponedeljak, 18. juna, kažu iz Društva za zaštitu i proučavanje prtica Srbije. S obzirom na ovako veliki broj lešinara, pretpostavljaju da su pronašle odgovarajući izvor hrane.

Govoreći o beloglavom supu, ornitolog Slobodan Marković kaže da se radi o vrstama prtica koje se pretežno gnezde na jugozapadu Srbije i smatraju se najvećim pticama koje se nalaze u Srbiji, dok ističe da se crni strvinar već više od 50 godina smatra regionalno iščezlom vrstom.

Povratak ovih lešinara u jugoistični deo Srbije, Marković objašnjava višedecenijskom radu ornitologa iz Bugarske i Španije, koji su na području Bugarske uspeli da povećaju populaciju beloglavog supa, smanjili opadanje populacije bele kanje, a vraćen je i crni stravinar, koji je počeo da se gnezdi na nekoliko kilometara od granice sa Srbijom.

Marković ističe da su lešinarima drastično opale populacije na teritoriji bivše Jugoslavije 60-ih godina, a kao razlog ističe organizovano trovanje vukova.

Do danas nisu sanirane sve posledice tih aktivnosti. Brojnost beloglavih supova je poslednjih dvadesetak godina u porastu zahvaljujući veštačkim hranilištima. Crni strvinar se nažalost nije oporavio i već 60 godina se ne gnezdi u Srbiji. Verovatnoća da se to desi u sledećih nekoliko godina je velika, jer su kolege iz Bugarske odradile veći deo posla time što su pustili jedinke ove vrste u divljinu – ističe Slobodan Marković.

Lešinari na Staroj planini
Crni strvinar poslednjih 50 godina smatran regionalno iščezlim; foto: Slobodan Marković, Društvo za zaštitu i posmatranje ptica
Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje prtica rekao je da bi se ovi lešinari zadržali na Staroj planini potrebno je obezbediti povoljnije uslove, veštačke platforme za gnežđenje, formiranje hranilišta manjih kapaciteta, kao i aktivni rad na sprečavanju trovanja.

U Srbiji se godišnje proizvede preko 250 hiljada tona animalnog otpada, te je samo pitanje dobre volje i organizacije da se formira nekoliko manjih hranilišta u istočnoj Srbiji koja bi sa sigurnošću privukla beloglave supove i crne strvinare, a verovatno bi ih zadržala i na gnežđenju – kaže ovaj ornitolog.

Marković zaključuje da zajedno sa kolegama iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke i Severne Makedonije rade na smanjenju trovanja divljih životinja i da će time značajno smanjiti smrtnost lešinara, kao najosetljivih životinja na trovanje.

Povezane teme

Slični tekstovi

Komentari

3
  1. Ovi lesinari su nule u odnosu na lesinare na vlasti…

    • Lesinari su korisne zivotinje, ovi na vlasti su u stvari stetocine

  2. Sve će da ih potruju i istrebe golubari. A nadležni ima da se prave neinformisani.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.