Leskovačka ljutenica postala, uz roštilj i ajvar, novi brend grada
Rešenjem Zavoda za intelektualnu svojinu, nakon roštilj mesa, ajvara i sprže, leskovačka ljutenica upisana je u registar Zavoda, čime je dobila oznaku geografskog porekla.
Dok u zemljama Evropske unije brendiranje proizvoda nije novina, zaštita srpskih proizvoda počela je od nedavno i za sada se na listi međunarodno priznatih proizvoda nalazi i 85 iz Srbije.
Poslednja u nizu je i leskovačka ljutenica, koja se pravi pasterizacijom paradajza i ljutih paprika i oznakom geografskog porekla garantuje se da se proizvodi na isključivo tradicionalnan način.
Direktor Regionalne privredne komore Leskovac Goran Jović ističe da je nakon dve godine zaštićen još jedan brend ovog grada, kojim žele da očuvaju autentičnost.
Nadam se da ćemo prefiks “leskovački” zaštititi i druge brendove ostaviti u nasleđe. Drago mi je što su to shvatili i ostali proizvođači i sada smo ponosni nosioci pet brendova. Tri proizvoda, od 85 u Srbiji su međunarodno zaštićena i još moramo raditi na tom polju – rekao je Jović.
Prethodno je Leskovac zvanično postao nosilac žiga za roštiljsko meso, ajvar i spržu, te se prefiksom “leskovački” garantuje da se proizvode na tradicionalan način.
Od 2018. godine, kada je leskovački roštilj i zaštićen i kao regionalni brend,a ćevabdžinice i restorani moraju da prođu obuke i dobiju sertifikat Privredne komore Srbije i prodavali specijalitete sa prefiksom „leskovački“.
I dok zemlje Evropske unije, poput Italije i Francuske, imaju na stotine zaštićenih proizvoda, jug Srbije, do sada je oznakom geografskog porekla zaštito pirotski ćilim, svrljiški belmuž, staroplaninski kačkavalj, leskovački domaći ajvar, vlasinski med, leskovačku spržu, niški burek, belopalanačku papriku vrtku, sukanu banicu, lužničku vurdu i vlasinske mlečne proizvode.
Ovo je naročito važno zato što je Srbija među potpisnicima Lisabonske konvencije koja omogućava da se proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom priznaje u još 25 zemalja Evrope, odnosno da se tamo direktno može izvoziti.
Autor:
Nikola Đukić
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
5Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ljutenica je ista kao i ajvar i Bugarski je brend.
More, zamajavate vi narod sa sekundarnim stvarima ! Bitno je za zabokrecinu Srbije, da se nakrka,napije, kroz Wc solju protera o polega da spava ! Ode zivot, mladost, deca poodrastose, bez posla beze ,s pravom, na Zapad, a zamajavaci se bave ljutenicama !
Љутеница је зачињен специјалитет од поврћа, по текстури и укусу сличан ајвару, али је нешто љућег укуса, популаран у српској, бугарској и македонској кухињи. Највећа разлика између љутенице и ајвара је у томе што љутеница може да се спрема од термички необрађене паприке.
Лютеницата (на български: лютеница; на сръбски: љутеница; на македонска литературна норма: лутеница) е хранителен продукт, едро-
Jos kad bi ljutenica bila ljuta. Nikako nasi proizvodjaci da shvate da ima mnogo nas koji uzivamo u ljutinu od 200-300-400000 skovila a ne ove nase „ljute“ paprike od 20ak hiljade skovila. Zato se svi proizvodjaci karoline riper razbijaju od poso ali na zalost ima ih mnogo malo.
dakle, jednom da napisete i pohvalite vredne ljude- domacine, koji postenim radom napravise brend juga srbije…. a komentari ne mogu bez politicke konotacije….kakva god da je vlast…brendiran proizvod ostaje intelektualna svojina ljudi koji su ga i napravili…ako umete bolje..- izvolte – napravite niko ne brani