Leskovčani koji su Gimnaziju u ovom gradu završili davne 1953. godine, okupili su se u školi kako bi obeležili 65 godina od mature.
Na prozivci je bilo desetoro nekadašnjih učenika, a kako kaže Velibor Stanković, među drugovima poznat po nadimku Bora Tat, zajedno su se prisetili lepih trenutaka koje su proveli u ovoj školi. Prema njegovim rečima, profesori su tada bili strogi, ali pravični.
Prisetili smo se nestašluka, pomenuli profesore koji su tada bili izuzetno strogi, ali moram reći – pravični. U Gimnaziji smo proveli lepe dane, naročito što su se u to doba, na prvom spratu održavale igranke – kaže Stanković.
On ističe da je njihova generacija bila izuzetno uspešna, jer je veliki broj maturanata nastavio studije, a mnogi su tokom školovanja stekli zvanja doktora nauka, postali lekari, inženjeri, pravnici, profesori.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
i to je vest>
Дана 19. маја моја генерација гимназијалаца прослави 49. годишницу од матуре у “Борковој кафани” у Кривој Паланци. Весеље било на нивоу, а у част матурирања посветио сам песму Некадашњи гимназијалац.
НЕКАДАШЊИ ГИМНАЗИЈАЛАЦ
Нагазило ме неко красно време зрело,
научио све што нисам дотле знао,
наивно сам избегао оно што ме хтело,
срећом, можда несвесно, нисам стао.
Кроз гимназију, надмено, проше
моје гимназијалке нисам заборавио,
гимназијалцима оданост не штедео
сваког весеља нашег, из душе, славио.
Она тада носише име „Моша Пијаде“,
демократија измени сасвим другачије,
ново име „Ђорче Петров“ јој после даде,
мени је драга, а име нека буде било чије.
Сећам, се професора својих, радо
научише ме на дисциплину, ред и рад
ех, кад би се вратио у то време „младо“
поклонио бих планету своју са
Но идем напред, што бих стао,
искуство моје несебично преносио,
једина ми је жеља, када бих све то знао
да многима жељени успех доносио.
Своју драгу гимназију сањам мирним сном,
њу сам уградио у професионалном раду,
несебично је величам што сам био „друг“
и то „другарство“ подстиче ми сваку наду.
Živi i zdravi nek ste!