Leskovčani za nasilje krive siromaštvo, institucijama ne veruju

Siromaštvo, nezaposlenost i urušen sistem vrednosti više od 80 odsto anketiranih Leskovčana vidi kao najveći uzrok nasilja u gradu, pokazuju istraživanja Saveta za bezbednost grada.

Ispitanici su ocenili opštu bezbednost u gradu ocenom 3, a 14 odsto ispitanika reklo je da se ne oseća bezbedno u svom gradu.

Rezultati ispitivanja javnosti o stanju bezbednosti na teritoriji Leskovca koju je sproveo Savet za bezbednost grada pokazuju i da državnim i lokalnim službama ne veruje 35,79 odsto ispitanika i smatra da su one zapravo uzrok loše bezbedonosne situacije u gradu jer ne rade dobro svoj posao.

Leskovčani su kao najveći problem bezbednosti u gradu, čak njih 47,91 odsto, videli u učestalim pljačkama, provalama i razbojništvima, dok 40 odsto ispitanika smatra da opštu bezbednost ugrožava nasilje povezano sa narkomanijom i alkoholizmom.

Skoro 30 odsto Leskovčana se smatra ugroženim zbog loše gradske infrastukture, udarnih rupa, nesređenih trotoara, lošeg uličnog osvetljenja, ali i velikog broja pasa lutalica.

Ipak, predstavnici Saveta za bezbednost u Leskovcu ocenili su rezultate ankete kao jako dobre.

Ja sam jako zadovoljan rezultatima sprovedene ankete. Vidimo da je prosečna ocena jako dobra, iznad proseka. Percepcija bezbednosti kod naših sugrađana je jako dobra. Prvi podaci su nas, moram da priznam, smirili, bez obzira na sve priče, kao i izveštaje u našim medijima u kojima sve češće gledamo crnu hroniku – kazao je Branislav Đorđević, potpredsednik Saveta za bezbednost grada.

Ocenom od 1 do 5 građani su ocenjivali i rad institucija sistema u Leskovcu koje su anketirani ocenili prosečnom ocenom 3.

Rad institucija poput Policije, Komunalne policije, inspekcijske službe, Centra za socijalni rad, škola i medija, građani ocenjuju jedva dobrom prosečnom ocenom, a najgore je ocenjeno pravosuđe i u njega Leskovčani imaju najmanje poverenja.

I takve rezultate potpredsednik Saveta vidi kao „zadovoljavajuće“.

Evo, kao što vidite, građani misle da institucije rade dobro – konstatovao je Đorđević.

Od prezentovanih podataka interesantno je to da se najveći broj sugrađana oseća jedino bezbedno u svojoj kući, dok čak 41 posto ispitanika kaže da bezbednost oseća isključivo iz razloga jer živi normalno, poštuje red i zakon i ne kreće se u krugovima gde bi moglo da se ispolji nasilje.

Anketa je bila anonimna i sprovedena je u januaru i februaru ove godine, u saradnji sa Centrom za bezbedonosnu politiku iz Beograda. Učestvovalo je 2.019 ispitanika, što predstavlja 1,41 odsto od ukupne populacije stanovništva, razne starosne dobi i etničke strukture.

Rezultati ove ankete poslužiće kao osnova za izradu Strategije bezbednosti grada od 2015. do 2020. godine.