LFN: Mi smo posrednik u ostvarivanju ideja sugrađana, inicijative menjaju Niš na bolje

Vizija Lokalne fondacije Niš je grad u kom građani razvijaju svoje talente i interesovanja u bezbednom i uređenom javnom prostoru, ispunjenom velikim brojem kulturnih i sportskih sadržaja. Da bi ova vizija postala stvarnost potrebno je učešće velikog broja sugrađana. Koliko je teško motivisati ljude da se uključe u projekte koji naš grad čine boljim, a komšije povezanijim i proaktivnijim?

Lokalna fondacija Niš (LFN) kao razvojna fondacija, vidi grad pun aktivnih ljudi koji se pitaju, okupljaju, druže i zajedno uređuju svoj komšiluk. Jedan od osnovnih principa LFN jeste da ona ne postoji bez proaktivnih sugrađana koji na neki način žele da ulepšaju i urede grad tako da svakome bude po meri. Mi smo tu da pružimo podrstrek, podršku i budemo posrednik u ostvarivanju ideja sugrađana, bilo da je to uređenje međublokovskog prostora, otvaranje ulične galerije ili oslikavanje murala na zgradi. Sve aktivnosti koncipiramo tako da je učešće naših sugrađana najvažnije. Od prikupljanja sredstava za porodilište u Nišu, kupovine Žitopekovih pogačica da bismo prikupili novac za renoviranje dva sportska terena, angažovanja zajednice i donacija za izradu murala niškom novinaru Miloradu Doderoviću, do pozivanja sugrađana da urede svoj komšiluk, učestvuju u procesima donošenja odluka i kažu otvoreno šta je to što bi oni menjali. Kroz projekat EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji, uz podršku Evropske unije, dobili smo priliku da okupimo sugrađane koji žive u zgradama, da otvoreno pričamo o problemima i mogućim rešenjima, a da na kraju zajedno sa nadležnim institucijama dođemo do rešenja koje ide u prilog svima.

Fondacija podržava različite lokalne inicijative, bilo da se bave obrazovanjem, podrškom umetnicima i kulturi, razvojem sporta i uređenjem javnih prostorija. Za koju od ovih oblasti su građani Niša najzainteresovaniji?

Iako je to za nas bilo pomalo neočekivano, najviše ideja nam je pristizalo iz oblasti uređenja javnih prostora, a nakon toga iz oblasti kulture i sporta. Podržali smo nekoliko stambenih zajednica da urede prostor ispred svojih zgrada, postave mobilijare za decu, klupice, ljuljaške, posade nove sadnice biljaka. Kroz svaki Konkurs imamo priliku da vidimo šta je to Nišlijama potrebno i da pokušamo na najbolji mogući način da im pružimo podršku. Najsvetlije tačke za nas su možda ideje pristigle iz seoskih sredina za uređenje domova kulture i prostora koji okupljaju zajednicu. Udruženje žena „Etno čarolija“ aktiviralo se u Prvoj Kutini, za šta su kasnije nagrađene priznanjem USAID-a „Pokretači promena“. Naravno, tu je i „Ulična galerija Mezanin“ koja je nastavila da radi i nakon naše podrške, registrovala se i sada dalje planira kako da se razvija. Oni već skoro tri godine konstantno organizuju izložbe na otvorenom u Balkanskoj ulici i tako podržavaju afirmaciju alternativne umetnosti. Nezaobilazni su i murali, u Milojevoj ulici u Jagodin mali, za koji je neformalna grupa „Speak up“ dobila godišnju nagradu Fondacije Jelena Šantić za aktivizam u zajednici. Podržali smo oslikavanje murala posvećenom belim rodama u selu Donjem Međurovu, kao i onaj u čast Čeliku kod Crvenog pevca, koji je postao novo mesto okupljanja u gradu – Hajde da se nađemo kod Čelika. Ponosni smo što je podršku dobila i Dedina garaža koja radi na povezivanju naših najmlađih sugrađana i prirode. Kroz samo nekoliko primera vidimo najrazličitije kreativne ideje, ali su sve podjednako značajne za zajednicu, zato razmislite o tome šta vam je potrebno u komšiluku, gradu i spremite se za jesen kada je u planu novi konkurs.

Trenutno je u realizaciji projekat Komšije za bolju zajednicu. Koliko je prijavljenih on okupio i da li se i u budućnosti planiraju slične aktivnosti?

Kroz projekat Komšije za bolju zajednicu želimo da zajedno sa građanima predložimo nadležnim institucijama promene lokalne stambene politike koje će uticati na to da stambene zajednice imaju veću podršku. Na ovaj način ćemo pokazati da zajedničkim snagama svih nas možemo da utičemo na kvalitet života u Nišu, te da građani, donosioci odluka i civilno društvo zajedno rade na rešavanju problema zajednice. Kako bi iz ovog procesa proistekao set mera, dokument sa potencijalnim rešenjima pitanja stambene politike, LFN prikuplja konstantno informacije o problemima i mogućim rešenjima, a naročito kroz javne događaje poput javne debate, fokus grupe i javni Konkurs za podršku stambenim zajednicama. Ovaj Konkurs je „kruna“ dosadašnjeg rada u okviru kog želimo da pokažemo građanima, ali i lokalnoj samoupravi, da je moguće da se sa malo novca i aktiviranja zajednice naprave veliki koraci. Na kraju, ideje koje su pristigle pokazuju šta je to potrebno stambenim zajednicama, a da se tiče malih promena koje će doprineti boljem kvalitetu života. Ovaj Konkurs je još jedan način da aktiviramo sugrađane i podstaknemo ih da se okupe, druže i razmišljaju o rešavanju problema u komšiluku.

Nedavno ste u Nišu učestvovali na konferenciji Move.Link.Engage – Korak bliže ka snažnijem civilnom društvu, u organizaciji EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji kojim koordinira Beogradska otvorena škola. Tom prilikom sa ostalim učesnicima ste podelili svoje viđenje okruženja za razvoj civilnog društva i pokazali uspešne primere iz svoje prakse. Na koje načine je, prema vašem iskustvu i mišljenju, moguće jačati kapacitete civilnog društva na lokalnom nivou?

Konferencija koju je EU Resurs centar organizovao u Nišu je izuzetno značajna jer je na jednom mestu okupila sve važne aktere. Povezivanje učesnika i razmena važnih informacija na ovakvim okupljanjima pomaže da bolje razumemo čime se zapravo bave i druge organizacije, šta su pozitivni, a šta manje pozitivni primeri. Programi koje Beogradska otvorena škola realizuje daju mogućnost velikom broju organizacija u Srbiji da „rastu“ i okupljaju zajednicu, što je posebno važno.

Na konferenciji smo poslali poruku kako verujemo da je ključ daljeg razvoja civilnog društva da budemo konstantno na terenu. Naše iskustvo pokazuje da sve kreće sa lokalnog nivoa i da ako dovoljno budete sa ljudima, razumete koje su njihove potrebe, a sa druge strane im pružate mentorsku i finansijsku podršku, tako ih ohrabrujete, ceo civilni sektor će biti jači. Postoji interesovanje građana da se uključe u rad civilnog sektora, budu deo nekih događaja, dešavanja, edukacija, da nešto sami urade ili pokrenu i prema našim procenama, to je potrebno „zalivati“ jer samo zajedno možemo da budemo jači i na lokalnom, ali i na nacionalnom nivou. Kao posebno važno uvek ističemo da organizacije ne smeju da zaborave zašto uopšte postoje. Mnoge organizacije su se udaljile od ljudi i bave se stvarima koje građani ne razumeju. Sve što radimo je sa građanima i zbog građana, a ne zbog toga da bismo sedeli u kancelarijama i pravili velike planove i donosili strateške odluke koje niko u zajednici ne razume.