Lokalne samouprave na jugu ne vode dovoljno računa o protivgradnoj zaštiti

Iako postoje modeli po kojima lokalne samouprave mogu doplaćivati protivgradne strelce i nabavljati rakete, većina na jugu to ne radi jer je to “u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda”. U Pirotu novac za strelce ne izdvajaju, u Nišu nema informacija o ovom problemu, Prokuplje će ove godine nabaviti rakete, a Leskovac je jedini koji finansira i kupovinu raketa i doplatu strelaca.

Nepostajanje radnog vremena u sezoni koja traje od 15. aprila do 15. oktobra i male nadoknade razlog su zbog kojeg veliki broj protivgradnih stanica na jugu ne radi. Jedini izuzetak je Leskovac u kome je od 31 aktivno 30 stanica.

Prema rečima Žikice Marinkovića, predsednika Udruženja građana Strelci protivgradne zaštite Leskovac – Radarski centar Kukavica, posao koji radi više od 40 godina je težak, ali ga i on i kolege “rade kako treba”.

6 meseci dežuramo i tada nemamo ograničeno radno vreme. U pola noći, u pola dana, kad nas radarski centar pozove, mi moramo da izađemo na protivgradnu stanicu – kaže Marinković.

Njihovo područje, prema procenama, posluje sa najmanje štete na poljima, a probelm su, kaže, mala primanja zbog kojih ljudi ne žele da rade.

Nama Grad pomaže tako što finansira naše udruženje. Sa “platom” koju izdvaja RHMZ i ovom iz gradske kase izađe oko 10.000 dinara mesečno. Malo je, ali opet bolje nego što primaju strelci u ostalim delovima zemlje, a to je 4.000 dinara – kaže on.

Iako se lokalna samouprava na različite načine “dovija” da reši finansijsku situaciju, priča Marinković, problem je što Republika i dalje ne donosi Zakon za strelce protivgradne zaštite, čiji je predlog podnet još pre 2, 3 godine.

Boban Sokolović, šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu kaže da je Grad za 2019. nabavio 120 raketa, a izdvojeno je i 4,5 miliona dinara za nadoknade za strelce. U planu je, kako kaže, i nabavka zaštitne opreme i rekonstrukcija protivgradnih stanica.

Nama je protivgradna zaštita izuzetno bitna zato što je kod nas intenzivna poljoprivredna proizvodnja. Mi godinama nabavljano protivgradne rakete. Osim ovoga i izdvajanja za strelce, sredićemo stanice koje su u lošijem stanju i nabavićemo opremu – kaže Sokolović.

Na teritoriji Leskovca radi 30 stanica sa po 2 strelca, svaka će za početak imati po 10 raketa, kaže on, jer će deo nabati i RHMZ.

Šteta od grada u prošloj godini, dodaje, nije bila velika, računajući ukupno obradivo zemljište.

Male površine su u pitanju, gotovo zanemarljive posmatrajući ukupnu površinu. Oko 20 hektara je stradalo. Poljoprivredni proizvođači jesu pretrpeli štetu, ali strelci uspevaju da odbrane useve od grada – kaže Sokolović.

Inače, u prethodne 4 godine Grad je nabavio 480 raketa, za šta je iz budžeta izdvojeno 17,3 miliona dinara.

Pirot i dalje ne donira strelce

U Gradskoj upravi Pirota kažu da zakonski ne mogu dodatno da stimulišu rad strelaca, te, iako su ranije donirali strelce novcem iz budžeta, sada više to ne čine.

Od 10 stanica, koje bi trebalo da “štite” useve u okolini Pirota, radi njih 8, a glavni razlog je premala naknada za strelce, jer ne žele da budu u stalnoj pripravnosti od 15. aprila do 15. oktobra za 4.000 dinara, koliko dobijaju iz republičkog budžeta.

Grad je dobio opomenu od strane budžetske inspekcije, ali i od strane Državne revizorske institucije. Pokušali smo na različite načine, međutim, svaki put bismo bili upozoreni – kažu u Službi za poljoprivredu.

Kažu da prošle godine nije bilo veće štete od grada, a zbog problema sa bazom podataka, trenutno se ne zna broj korisnika koji osiguravaju svoje useve. Pirot subvencioniše poljoprivrednike u osiguranju sa 60%, a od sledećeg ponedeljka kreće program subvencija.

Grad Prokuplje izdvaja novac za rakete

Iako su do ove godine tvrdili da „nije po zakonu i u nadležnosti lokalne vlasti nabavka protigradnih raketa i sredstava za rad“, Prokuplje je ove godine ipak obezbedilo 200.000 dinara za nabavku protivgradne zaštite i rad stanica.

Zaštita useva za ovaj kraj veoma je bitna, smatraju poljoprivredni proizvođači, naročito što, prema procenama, 70% stanovništva na neki način živi od poljoprivrede.

Uz konstataciju da “ne žele da krše zakon” prokupačka gradska opština jedina je od desetak lokalnih samouprava koje pokriva Radarski centar u Kruševcu, koja prethodnih godina nije obezbeđivala i izdvajala dodatna sredstva za rad protivgradnih stanica na njenoj teritoriji, pa je u prošloj godini, od dvadesetak, samo sedam bilo u funkciji – kažu poljoprivredni stručnjaci.

Naglašavaju da je tokom 2017. i 2018. godine šteta od grada višestruko premašila iznos koji je trebalo izdvojiti za rad protivgradnih strelaca, a to su na svojoj koži osetili meštani nekoliko podjastrebačkih sela prokupačke opštine čija su polja ostala nezaštićena.

U Nišu bez informacija o protivgradnoj zaštiti

Koliko će raketa biti na raspolaganju stelcima na području Niša, kao i koliko će protivgradnih stanica od ukupno 13 biti aktivno, nema zvaničnih informacija.

Sekretar niškog Sekretarijata za poljoprivredu Saša Stoiljković kaže da je oktobra 2018. godine nabavljen kontignent raketa koje su potom predate kao donacija Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije koji je nadležan za sprovođenje odbrane od grada.

Tada je nabavljeno 38 raketa, a ukupna vrednost tendera bila je 1,4 milion dinara. Stoiljković objašnjava da su te rakete upravo kupljene za ovu sezonu zaštite od gradonosnih oblaka.

Koliko će ih tačno biti, nemam informacije, to je nadležnost RHMZ-a. Oni takođe nabavljaju rakete i tek na početku sezone nam daju podatke koliko će ih biti namenjeno za stanice u Nišu – kaže Stoiljković.

Pitanja o tome koliko će raketa biti na raspolaganju ove sezone na području Niša, koliko će biti strelaca biti angažovano i koliko će stanica biti aktivno prosleđena su Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije i očekuju se odgovori.