Majka ne da decu hraniteljima

 U vidno oronuloj kući na vrhu jedne od prokupačkih ulica, nadomak samog centra grada u neljudskim uslovima bez struje, vode, kanalizacije ali i drugih najosnovnih uslova za život, Zorica Radović (45) živi sa četvoro dece Marijom (17), Markom (15), Milivojem (10) i Dragutinom (8).

U neljudskim uslovima, prostorijama sa zemljanim podom i ćebadima umesto vrata, sa mačkama i kokoškama u sobi borave već 14 godina.

Milivoje i Dragutin su, prema rečima nesrećne majke, rođeni u ovoj kući. Dva neuredna kreveta sa starim pohabanim pokrivačima, sto i šporet u uglu prostorije čiji zidovi nisu godinama krečeni, predstavljaju i spavaću i prostoriju za dnevni boravak ovoj samohranoj majci i njenoj deci. Ona tvrdi da je nemoćna da promeni smeštaj jer jednostavno nema gde.

Iz Centra za Socijalni rad je opominju da će morati nešto da preduzme, inače će joj u suprotnom oduzeti decu i predati ih hraniteljskim porodicama.

– Uslovi u kojima odrastaju ova deca su potpuno nehigijenski i mogu biti izvor brojnih zaraza. Pokušali smo da pronađemo rešenje u razgovoru sa Zoricom, ali se stiče utisak da ona ne želi da napusti kuću koja nije čak ni njena, već su vlasnici godinama u inostranstvu, pa je ona koristi. I pored ovako teške situacije, Zorica ne želi da prepusti decu hraniteljskim porodicama. Ponudili smo joj da pronađe odgovarajući smeštaj koji bi plaćala naša ustanova. Ukoliko se to ne desi u najskorijem roku mi smo u zakonskoj obavezi da zbrinemo i deci omogućimo pre svega bolje uslove za higijenu i život koje bi im omogućile hraniteljske porodice – ističe Žarko Petrović, pravnik u prokupačkom Centru za socijalni rad i jedan od članova tima koji nadgleda ovu porodicu.

Nesrećna majka četvoro dece pak tvrdi da bi volela da priušti svojoj deci srećno i bezbrižno detinjstvo. Sa primanjem od petnaestak hiljada dinara mesečno, penzijom pokojnog supruga od oko 8. 000 dinara i dečijim dodatkom ona to nije u mogućnosti. Kaže da pokušava da pronađe adekvatan smeštaj, ali da jednostavno niko neće da izda prostorije za stanovanje majki sa četvoro dece.

-Živimo ovde jer ja nisam u prilici da im obezbedim bolje uslove života. U ovu kuću uselila sam se pre četvrnaest godina jer su mi naslednici pokojnih vlasnika to dozvolili. I ja bi volela da moja deca odrastaju u lepšem okruženju, da gledaju televizor, da imaju kupatilo, ali eto tako sudbina nam je dodelila ovakav život – tvrdi Zorica dok dvoje najmlađe dece pomno prati majčinu priču mazeći jednu od dve mačke koje se nalaze u sobi.

Uprkos neuslovnom smeštaju, Zorica naglašava da njena deca nikada nisu bila bolesna.

– I pored ovakvih uslova, moja deca retko kada odlaze kod lekara. Uvek kad sam u prilici, ja im omogućim da bolje i kvalitetnije žive, i da se ne razlikuju od druge dece. I pored toga što je naša situacija izuzetno teška, mislim da ću se ja bolje brinuti o svojoj deci od bilo koje hraniteljske porodice. Neću dozvoliti Centru za socijalno da mi ni pod kojim uslovima oduzme decu – naglašava Zorica, negirajući tvrdnje nadležnih da odbija njihove predloge da pronađe odgovarajući smeštaj.

– Raspitujemo se za jednu kuću čiji se vlasnik nalazi u kuršumlijskom selu Vuča, ali nikako ne uspevamo da stupimo sa njim u kontakt. Narednih dana pokušaću da ga pronađem – tvrdi Zorica uveravajući nas da će ipak pokušati da pronađe bolji smeštaj deci i sebi.